Brisanje identiteta

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Srpska granična policija je skidala registracije sa izbegličkih vozila kao deo sistematskog napora da se uništi svaki dokaz jugoslovenskog državljanstva izbeglih Albanaca.

Brisanje identiteta[1] ili čišćenje identiteta[2] je naziv za strategiju sistematskog uništavanja ličnih podataka koju je primenjivala srpska vlast na Kosovu tokom kosovskog rata.

Korišćenje ove strategije pokazuje da su srpske vlasti sistematskim uništavanjem dokumenata i drugih dokaza o državljanstvu nastojale da spreče povratak prognanih kosovskih Albanaca na Kosovo.[2]

Ova kriminalna strategija je dobro dokumentovana raznim nezavisnim izveštajima (Human Rights Watch, OEBS, itd.) i potvrđena sudskim presudama.

Oduzimanje dokumenata[uredi - уреди | uredi izvor]

U većini izbegličkih izjava se pominje da je policija, VJ ili srpska pogranična policija, od kosovskih Albanaca rutinski oduzimala dokumente, zajedno sa novcem i dragocenostima. To se radilo kako na makedonskoj, tako i na albanskoj granici. Ova praksa je bila dovoljno rasprostranjena da se može govoriti o nedvosmislenoj planskoj akciji. Neki od izbeglica bili su ostavili svoje dokumente kod kuće, jer su bili naterani da kuće napuste bez odlaganja; drugima su ih uništili ili konfiskovali pripadnici paravojnih jedinica ili policije za vreme puta. Registarske tablice sa automobila i traktora su takođe bile skidane i oduzimane.[3]

Izveštaj OEBS-a

Tokom kosovskog rata 1999, srpske i jugoslovenske snage su hotimično sprovodile kampanju "brisanja identiteta" u kojoj su kosovskim građanima albanske nacionalnosti oduzimana i uništavana lična dokumenata i drugi dokazi o državljanstvu.[2] Izbeglicama proteranim u pravcu Albanije oduzimani su svi dokumenti (lična karta, pasoši, itd.) a prilikom prelaska granice bili su primoravani da uklanjaju registarske tablice s automobila i traktora.[2] Vojska Jugoslavije i MUP Srbije, koji su vršili oduzimanje dokumenta na izlasku iz zemlje, kosovskim izbeglicama su govorili da više nikada neće smeti da se vrate.[3][4]

Stotine izbeglica koje su dolazile u Albaniju posvedočile su da su, pre nego što im je dozvoljeno da pređu granicu, primoravane da predaju lične karte, pasoše, vozačke dozvole i druge dokumente, koji su često bili cepani pred njima.[2] Prema anketi koju su sproveli Lekari za ljudska prava, skoro 60 posto ispitanika je izjavilo da su im srpske snage oduzele ili uništile lična dokumenta.[5] Human Right Watch zaključuje da je očito da službenici na granici nisu sprovodili praksu “čišćenja identiteta” po sopstvenom nahođenju.[2]

Nasuprot tome, mnogim prognanicima u Makedoniju je bilo dozvoljeno da zadrže svoja dokumenta, čak i nakon što su ih pregledali pripadnici srpske policije. Human Rights Watch smatra da ova razlika u praksi činjena jer se prognanici u Albaniju lakše mogu okarakterisati kao Albanci iz Albanije, što bi sprečilo njihov povratak, dok Makedonija nije bila spremna na to da se veliki broj Albanaca s Kosova naseli tu za stalno.[2]

Skidanje registracija[uredi - уреди | uredi izvor]

Human Rights Watch je takođe zabeležio uobičajenu praksu “čišćenja identiteta”: izbeglicama proteranim u pravcu Albanije oduzimani su lični dokumenti a prilikom prelaska granice one su bile primoravane da uklanjaju registarske tablice s automobila i traktora. Mnogim Albancima su uništavani dokumenti pre prelaska granice, što ukazuje na to da su vlasti nastojale da spreče njihov povratak.[2]

Izveštaj Human Right Watch-a

Srpska policija je masovno skidala registarske tablice albanskim izbeglicama, sa kola i traktora kojima je bilo dozvoljeno da pređu granicu.[3] Oni koji su granicu prelazili vozilima dobijali su šrafcigere i naređeno im je da sa vozila skinu registarske tablice.[2]

Nakon rata, na graničnim prelazima s Albanijom i na drugim mestima na Kosovu su otkrivene hrpe registarskih tablica i spaljenih dokumenata.[2]

Suđenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Ova kriminalna praksa se našla, zajedno sa drugim zločinima, našla u optužnici za ratne zločine srbijanskom rukovodstvu:


Širom Kosova, snage SRJ i Srbije sistematski su oduzimale i uništavale dokumenta za ličnu identifikaciju i saobraćajne dozvole za vozila koja pripadaju albanskim civilima na Kosovu. Kako su kosovski Albanci isterivani iz svojih domova i upućivani ka granicama Kosova, na odabranim punktovima na putu ka graničnim prelazima i na graničnim prelazima prema Albaniji i Makedoniji od njih je traženo da predaju lična dokumenta. Ove radnje su preduzimane kako bi se izbrisao svaki trag prisustva deportovanih kosovskih Albanaca na Kosovu i kako bi im se uskratilo pravo na povratak njihovim domovima.[6]

Optužnica protiv Miloševića i njegovih saradnika za ratne zločine na Kosovu

Praksa prisilnog i nelegalnog oduzimanja dokumenata kasnije je potvrđena i pravosnažnim sudskim presudama.[7]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]