Branko Radojević

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Branko "Dragi" Radojević, odnosno kapetan Čarls Robertson (en. Charles Robertson) je bio kanadski Srbin, antifašista, koji je kao član britanske misije došao u Jugoslaviju u II svetskom ratu, gde je nestao pod nerazjašnjenim okolnostima.

U jesen 1943. prebegao je partizanima na Jastrepcu. Nalog za njegovu likvidaciju je izdao general Dragoljub Mihailović. Četnici su ga uhvatiti i likvidirali, verovatno krajem 1943.[1]

Drugi svetski rat u Jugoslaviji[uredi - уреди | uredi izvor]

Radojević se pre II svetskog rata borio u španskom građanskom ratu protiv generala Franka, na strani republikanaca.

1942. godine je sa britanskom misijom došao u okupiranu Jugoslaviju. Robertson je došao u štab Draže Mihailovića u Crnoj Gori u leto 1942. godine, ali je ubrzo sa četnicima došao u sukob. Uhapšen je od crnogorskih četnika pod komandom generala Blaža Đukanovića, pa je tim povodom 14. novembra 1942. uputio pismo Mihailoviću u kojem iznosi napore Crvene armije i savezničkih snaga u borbi protiv sila Osovine, dok za Đukanovića kaže da je »italijanski špijun i crnogorski kvisling«.[2]

Robertson je generalu Mihailoviću predočavao da njegove jedinice sarađuju sa okupatorom.[3] General Dragoljub Mihailović je Robertsonu zabranio da šalje izveštaje svojoj komandi, navodno zato što ga je "nekoliko puta uvredio".[3] Mihailović je protestovao kod šefa engleske misije što ga je vređao Robertson.[3]

Robertsonova misija je izdata okupatoru u selu Kuline u Srbiji. Britanski major je tada uhapšen, a Robertson je ranjen pobegao sa radiostanicom.[4] Navodno je otišao u Jastrebac i priključio se partizanima. Nakon Robertsonovog odlaska partizanima general Mihailović je uputio depešu Radoslavu Đuriću kojom naređuje njegovu likvidaciju:

Wikiquote „"U pogledu komunista nastavite akciju do potpunog njihovog uništenja. Mi taj čir ne možemo trpeti na našem telu a najmanje u Srbiji. Pazite dobro da li vaš šef misije održava vezu sa Robertsonom. Robertsona ako uhvatite odmah ga likvidirajte."[5][3]
()

Četnički zapovednik Đurić je ovo naređenje prosledio svojim potčinjenima. Robertsonu se 1943. godine gubi svaki trag. Veruje se da je likvidiran od četnika.[6]

Prema četničkoj verziji, pobegao je na Jastrebac partizanima, ali su ga ovi streljali kao trockistu.[7]

Suđenje Mihailoviću[uredi - уреди | uredi izvor]

Na suđenju je optuženi Mihailović tvrdio da ne zna da je izdao takvu depešu Đujiću. On je u svoju odbranu izjavio: "Ja sam imao simpatija prema Robertsonu i od moje strane on nikad ne bi bio ubijen."[3] Na sudu je svedočio i Radoslav Đurić, primalac depeše.

Tužilac: U depešama optuženog Mihailovića ima depeša koje je upućivao vama. Da li se vi sećate imena jednog Engleza koji je imao ilegalno ime Radovan, ili Dragi, jest Dragi, a pravo mu je ime bilo Robertson?
Svedok: Sećam se. Robertson je sa jednim britanskim majorom naišao u rejon sela Kuline sa radiostanicom i imao je 6-700 funti. U selu Kulinama bili su izdani od neke učiteljice. Major je tada uhapšen, a Robertson je pobegao sa radiostanicom u Jastrebac i priključio se partizanima.
Tužilac: Da li ste od Mihailovića dobili naređenje da Robertsona, ako se uhvati, likvidirate?
Svedok: Jesam.
Tužilac: Kada je to bilo?
Svedok: To je bilo u drugoj polovini oktobra 1943 godine.
Tužilac: Jeste li vi to naređenje preneli svojim komandantima?
Svedok: Jesam.
Tužilac: Kako ste mogli kada ste znali da je on Englez.
Svedok: Objavljeno je i objašnjeno da on nije bio ni u jednoj misiji, nego da je samovoljno došao i samovoljno vršlja po terenu.[8]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]