Boris Krivokapić

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Boris Krivokapić
Boris Krivokapić
Rođenje 16. novembar 1958.
Beograd

Boris Krivokapić (Beograd, 16. novembar 1958) je redovni profesor na Univerzitetu "MB", Beograd. Gostujući je profesor na Pravnom fakultetu Samarskog nacionalnog istraživačkog univerziteta "S. P. Koroljov" (Samara, Rusija). Član je Ruske akademije prirodnih nauka (RAEN). Istaknuti stručnjak za međunarodno javno pravo i ljudska prava.

Karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Prof. dr. Boris Krivokapić rođen je u Beogradu 16.11.1958. Diplomirao je (1979), magistrirao (1985) i doktorirao (1988) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

U Institutu za uporedno pravo prošao sva naučna zvanja (1999. godine izabran u zvanje naučnog savetnika - ekvivalent redovnom profesoru univerziteta).

Predavao na: Open University, Subotica (1993); Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Pale, Bosna i Hercegovina (2000-2006); Odeljenje Pravnog Fakulteta u Istočnom Sarajevu, Bijeljina, Bosna i Hercegovina (2001- 2006); Pravni fakultet Univerziteta Sinergija, Bijeljina, Bosna i Hercegovina (2006- 2007); Diplomatska akademija Ministarstva inostranih poslova SR Jugoslavije odn. Ministarstva inostranih poslova Srbije (2001, 2007, 2014-2017); Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu (master studije, 2012); Fakultet za pravo, javnu upravu i bezbednost, Megatrend univerzitet (2006-2015 ); Geoekonomski fakultet odnosno Fakultet za međunarodnu ekonomiju Megatrend univerzitet (2007-2015); Poslovni i pravni fakultet Univerziteta "Union-Nikola Tesla" (2015-2020).

Predaje na Poslovnom i pravnom fakultetu Univerziteta MB, Beograd (od 2020) i Pravnom fakultetu Samarskog nacionalnog univerziteta (Samara, Rusija, od 2016).

U periodu 2012-2014. prorektor za nauku na Megatrend univerzitetu (Beograd).

Redovni profesor za predmete Međunarodno javno pravo i Ljudska prava, kao i na predmetima na poslediplomskim studijama.

Učestvovao na više međunarodnih konferencija, simpozijuma, seminara (kao učesnik i predavač), bio na studijskim boravcima i sl. u: Austriji, Bosni i Hercegovini, Francuskoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Jugoslaviji, Južnoj Koreji, Mađarskoj, Rumuniji, Rusiji, Sovjetskom Savezu, Srbiji, Španiji, Tanzaniji, Velikoj Britaniji.

Bio je uredbik 4 knjige i glavni urednik vrhunskih naučnih časopisa nacionalnog značaja «Strani pravni život» (1994-1998, 2001-2007) i "Megatrend revija-Megatrend Review" (2012-2014).

Radio je kao espert na više projekata za vlade i razna ministarstva Jugoslavije/Srbije, strane naučne institute, Organizaciju za bezbednost i saradnji u Evropi (OEBS), Savet Evrope, Program Ujedinjenih nacija za zarvoj (UNDP), i dr.

Radovi:[uredi - уреди | uredi izvor]

Objavio 45 knjiga, od kojih 24 kao samostalan autor, a ostale kao kao koautor (od toga urednik 4 knjige).

Objavio i oko 250 drugih naučnih radova, 4 prevoda stranih ustava i zakona, preko 300 prikaza i dr.

Radovi prof. Krivokapića objavljeni su u 23 države Evrope, Azije i Amerike (Nemačka, Italija, Rusija, Austrija, Španija, Velika Britanija, Poljska, Mađarska, Rumunija, Slovačka, SAD, Kanada, Južna Koreja, Ukrajina itd.).

Citiran je preko 2.700 puta u 30 država Evrope, Amerike i Azije.

Njegovih 9 knjiga su udžbenici na pravnim fakultetima 9 državnih i privatnih univerziteta u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Rusiji i Srbiji.

Među naučnim knjigama čiji je jedini autor, posebno se ističu:

  • Leksikon međunarodnog prava, Beograd 1998, 566 str.;
  • Zaštita manjina: istorijski razvoj, osnovna pitanja i zaštita u okviru UN, Beograd 2004, 871 str.;
  • Zaštita manjina u regionalnim okvirima i putem bilateralnih sporazuma, Beograd 2004, 889 str.;
  • Zaštita manjina u nacionalnim porecima država, Beograd 2004, 921 str.;
  • Enciklopedijski rečnik međunarodnog prava i međunarodnih odnosa, Beograd 2010, 1190 str.;
  • Aktuelni problemi međunarodnog prava, Beograd 2011, 754 str.;
  • Međunarodno javno pravo, 3. izm. i dop. izdanje, Beograd 2017, 927 str.;
  • Mir i rat u međunarodnim odnosima i pravu, Beograd 2017, 1074 str.
  • Мирное разрешение международных споров, Самара (Rusija) 2020, 951 стр.

Ostale knjige čiji je jedini autor:

  • Konzularne konvencije SSSR-a sa drugim zemljama Varšavskog ugovora (Beograd 1987, 131 str.);
  • Kontrola državne uprave u Sovjetskom Savezu - dometi perestrojke (Beograd 1988, 224 str.);
  • NATO agresija na Jugoslaviju - sila iznad prava (Beograd 1999, 162 str.);
  • Položaj etničkih manjina u obrazovanju (Beograd 2000, 254 str.);
  • Evropska socijalna povelja (Beograd 2002, 120 str.);
  • Službena upotreba jezika u međunarodnom pravu i novijem zakonodavstvu nekih evropskih država (Beograd 2004, 405 str.);
  • Manjine u međunarodnom pravu (Beograd 2006, 278 str.);
  • Međunarodno pravo: koreni, razvoj, perspektive (Beograd 2006, 279 str.);
  • Međunarodno javno pravo (2013, 535 str.);
  • Međunarodno javno pravo, 2. izm. i dip. izdanje (Beograd 2014, 757 str.);
  • Osnovi međunarodnog prava (Beograd 2016, 325 str.);
  • Uvod u međunarodno pravo (Beograd 2017, 464 str.);
  • Проблемы современного международного права (Самара, Rusija 2017, 328 стр.).;
  • Международное публичое право (Самара, Rusija 2018, 598 стр.);
  • Uvod u međunarodno pravo, 2. izm. i dip. izdanje (Beograd 2018, 399 str.).

Među knjigama čiji je koautor, važnije od ostalih su:

  • Pravo i pravo na upotrebu jezika (Beograd 1990);
  • Jugoslovenske manjine u susednim zemljama i njihova prava (Beograd 1992);
  • Alandska ostrva - primer uspešne autonomije (Beograd 2001);
  • International Law and the Interventionism in the "New World Order" (Madrid 2000);
  • Uvod u pravo Finske (Beograd 2005);
  • Enciklopedija srpskog naroda  (Beograd 2008);
  • La toponomastica in Istria, Fiume e Dalmazia, Volume I, Profili giuridici (Venezia 2009);
  • Srpsko pravo i međunarodne sudske institucije (Beograd 2009):
  • Međunarodna ljudska prava, (Beograd 2010, 2013, 2014, 2016, 2017, 2018, 2019, 2020, 2021);
  • Topographical Names and Protection of Linguistic Minorities, Peter Lang International Academic Publishers (Frankfurt am Main, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Wien 2011);
  • The Hague Tribunal Between Law and Politics, (Belgrade, 2013);
  • Европейское измерение 2016 (Москва, 2016);
  • Uvod u pravo Rusije (Beograd, 2017):
  • Upotreba sile u međunarodnim odnosima (Beograd, 2018); itd.

Njegove knjige i drugi radovi nalaze se u javnim bibliotekama u više od 20 država, na raznim kontinentima. Pored ostalog, 12 naslova je u Kongresnoj biblioteci SAD.

Pregled najvažnijih radova: [1]

Nagrade i priznanja[uredi - уреди | uredi izvor]

1996. g. - Priznanje Instituta za uporedno pravo, povodom 40 godina Instituta; 2004. g. – Nagrada kategorije A1 Ministarstva nauke i životne sredine Republike Srbije za izuzetne naučne rezultate postignute u realizaciji projekata iz programa osnovnih istraživanja za period 2002-03. g.; 2006. g. – Nagrada «Profesor Borislav T. Blagojević» za najbolje delo u oblasti uporednog i evropskog prava obvavljeno u Srbiji i Crnoj Gori u periodu 2004-2005. g.; 2011. g. – Nagrada «Najbolji autor“ za 2011. godinu, „Službeni glasnik, Beograd;

Borilačke veštine[uredi - уреди | uredi izvor]

Borilačkim veštinama se bavi od 1974. Višestruki prvak Jugoslavije i Srbije u tekvondou, osnivač i dugogodišnji šef stručnog štaba odn. glavni trener Tekvondo kluba „Crvena zvezda“, svojevremeno jedan od najuspešnjih srpskih trenera itd. Osnivač sveobuhvatne borilačke veštine Hapkikwan.[2] Nosilac je crnog pojasa 10 dan Hapkikwan, 9. dan Hapkido i dr., član nekoliko kuća slavnih.[3] Direktor je za Evropu Svetske Hapkido Unije i Potpredsednik Evropske Hapkido Unije.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Institut za uporedno pravo - Prvih 50 godina, Beograd 2006, str. 26-28.
  • “Boris Krivokapić”, odrednica u: Enciklopedija srpskog naroda, Zavod za udžbenike, Beograd 2008, str. 550.
  • “Борис Кривокапић”, одредница у: Српски Who is Who 2011-2013, Завод за уџбенике, Београд 2013, стр. 388.