Бобова
| Бобова | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Колубарски |
| Град | Ваљево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  309
|
| Положај | |
| Координате | 44°10′N 19°25′E / 44.16°N 19.42°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 453 m |
  Бобова Бобова (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 014 |
| Регистарска ознака | VA |
Координате: 44° 09′ 36" СГШ, 19° 25′ 12" ИГД
Бобова је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 309 становника.
-
Бобова - панорама -
Бобова - панорама -
Бобова - панорама -
Бобова - панорама -
Бобова - панорама -
Бобова - панорама -
Бобова - панорама -
Бобова - панорама
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Бобова живи 335 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,3 година (46,0 код мушкараца и 50,7 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Првим становницима Бобове сматрају се пар породица које су дошле у сеоби Срба из села Бобово у Полимљу (данашња Црна Гора, општина Пљевља), које су се настаниле на брду Комић. По њима је село добило име. У току каснијих сеоба, Бобову су насељавале бројне породице које су се досељавале углавном из Херцеговине (старе Херцеговине тј данашње Црне Горе, и делова Херцеговине које данас припадају БиХ). Тако су неке породице пореклом из Мораче, Жабљака, Никшићких рудина, Клобука, Коњица..... Таква прича важи за целу Ваљевску Подгорину чије је становништво преко 92% досељено углавном у другој сеоби Срба, иако је насељавање текло и раније током и након прве сеобе Срба, јер су врлетне и тешко проходне планине ваљевске Подгорине пружале уточиште за народ који се склањао од турске освете, након аустротурских ратова у којима је војевао против Турака.
Историја[uredi | uredi kod]
Позната историјска личност из Бобове јесте кнез Јован Симић Бобовац (1775-1832). Порекло Симића је из Никшићких Рудина, из херцеговачког племена Дробњаци.
Учествовао је у биткама Првог и Другог српског устанка на челу подгорске кнежине, која је у том доба често називана и „Бобовчева кнежина“. Пре него је постао кнез, у Мемоарима проте Матеје Ненадовића помиње се као буљукбаша (заповедник војске) код кнеза Илије Бирчанина из суседног села Суводање. Након сече кнезова и погибије кнеза Илије Бирчанина 1804. године, и кнеза Милића Кедића 1809. године, на чело подгорске кнежине стаје кнез Јован Симић.
1832. године супротставља се апсолутизму Милоша Обреновића и одбија да пошаље Ваљевце на кулук у Београд. Но, та чињеница није ни до данас разјаснила тачан узрок његове изненадне смрти која је наступила 14/26. јула 1832. г. Наиме након напада из заседе групе непознатих људи, а који су врло вероватно могли бити и Турци из соколске нахије жељни освете услед Бобовчеве улоге у њиховом пресељењу у Босну, Бобовац напрасно умире од последица рањавања, и то, у шездесет седмој години живота.. Сахрањен је у каменичкој цркви.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 387 | 98,97% | ||
| Црногорци | 1 | 0,25% | ||
| Мађари | 1 | 0,25% | ||
| непознато | 1 | 0,25% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 7 | 11 | ||
| 75-79 | 10 | 12 | ||
| 70-74 | 17 | 23 | ||
| 65-69 | 21 | 29 | ||
| 60-64 | 11 | 13 | ||
| 55-59 | 8 | 8 | ||
| 50-54 | 15 | 7 | ||
| 45-49 | 17 | 16 | ||
| 40-44 | 15 | 11 | ||
| 35-39 | 17 | 10 | ||
| 30-34 | 6 | 10 | ||
| 25-29 | 9 | 3 | ||
| 20-24 | 12 | 8 | ||
| 15-19 | 10 | 17 | ||
| 10-14 | 10 | 6 | ||
| 5-9 | 6 | 4 | ||
| 0-4 | 8 | 3 | ||
| просек | 46.0 | 50.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 176 | 41 | 110 | 17 | 4 | 4 |
| Женски | 178 | 21 | 109 | 43 | 3 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 115 | 95 | - | 1 | 5 | - | - | 5 | 2 | 2 |
| Женски | 89 | 77 | - | - | 2 | - | - | 1 | 2 | - |
| Оба | 204 | 172 | - | 1 | 7 | - | - | 6 | 4 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 1 | 2 | - | 2 | - | - | - | |
| Женски | - | - | 1 | 1 | 3 | - | - | - | 2 | |
| Оба | - | - | 2 | 3 | 3 | 2 | - | - | 2 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
