Bitka kod Palluaua
| Bitka kod Palluaua | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Rata u Vendéeu | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Republika Francuska |
 Vandejski pobunjenici | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Henri de Boulard |
François-Athanase Charette Jean-Baptiste Joly Vrignault Jean Savin | ||||||
| Snaga | |||||||
| 1000 ljudi[1] |
7000-8000 ljudi[1] 2 topa[2] | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
|
2 mrtva[3] 22 ranjena[3] |
100-150 mrtvih i ranjenih[4][1] 9 zarobljenih[3] | ||||||
Bitka kod Palluaua se odigrala na zapadu 15. maja 1793. godine na zapadu Francuske za vrijeme Rata u Vendéeuu između vandejskih kontrarevolucionarnih pobunjenika na jednoj, i snaga republikanske vlade na drugoj strani. Do nje je došlo nedugo nakon što su pobunjenici pod vodstvom Françoisa Charettea razbili manji republikanski garnizon kod Saint-Colombina. To je natjeralo republikanskog generala de Boularda da se povuče u Palluau, koga je Charette na kraju odlučioi napasti[1]. Charetteovoj vojsci, značajno ohrabreno uspjehom, su se priključile i druge manje grupe pobunjenika na čelu sa Jolyjem, Vrignaultom i Savinom, tako da su brojale oko 7000-8000 ljudi i nekoliko topova; republikanci su pak brojali tek oko 1000 ljudi[1]. Pobunjenici su zahvaljujući značajnoj brojčanoj premoći napali iz nekoliko pravaca; u njihovim je redovima vladao visok moral, te je jedan od pobunjeničkih oficira, potaknut sličnom gestom za vrijeme znamenite bitke kod Fontenoya, pozvao republikance da ispale prvi plotun, a na što je iz republikanskih redova stigao posprdni odgovor da pobunjenici pucaju prvi[1][2]. Međutim, ubrzo se ispostavilo da republikanci, usprkos brojčane inferiornosti, raspolažu discipliniranim i vješto izvježbanim ljudstvom, te je republikanska paljba izazvala zbrku i konfuziju u pobunjeničkim redovima, tako da je Charette svoje ljude morao sabljom tjerati da se vraćaju u borbu. Bitku je na kraju odlučila slaba koordinacija između pobunjeničkih kolona, odnosno slučaj prijateljske vatre kada su Savinovi ljudi greškom otvorili paljbu na Charetteove. To je dovelo do panike i Charette je naredio povlačenje; republikanci su potom poslali konjicu da goni pobunjenike koji su se povukli u obližnji Lege. Bitka nije imala odlučujući karakter, s obzirom da de Boulard nije imao ljudstva da je iskoristi odnosno pokrene ofenzivu. Umjesto toga je nakon samo dva dana napustio Paullau i povukao se u La Mothe-Achard[5]{[1].
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Émile Gabory, Les Guerres de Vendée, p. 168-169.
- ↑ 2,0 2,1 Pierre-Suzanne Lucas de La Championnière, Mémoires d'un officier vendéen, p. 20-23.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Charles-Louis Chassin, La Vendée Patriote (1793-1800), t. III, p. 360-362.
- ↑ Le Bouvier-Desmortiers, Réfutation des calomnies publiées contre le général Charette, p. 111-113.
- ↑ Jean Julien Michel Savary, Guerre des Vendéens et des chouans, par un officier supérieur de l'armée de Vendée (1824-1827), t. I, p. 190-191.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Émile Gabory (1912-1931). Robert Laffont. Gabory., p. 168-169.
- Pierre-Suzanne Lucas de La Championnière (1994). Lucas de La Championnière, Mémoires d'un officier vendéen 1793-1796. Les Éditions du Bocage. Lucas., p. 20-23.
- Jean Julien Michel Savary (1824). Guerres des Vendéens et des Chouans contre la République. Savary., p. 190-191. tekst na Google Books.
- Charles-Louis Chassin, La Vendée Patriote (1793-1800), Tome III, édition Paul Dupont, 1893-1895, p. 360-362.
- Urbain-René-Thomas Le Bouvier-Desmortiers (1809). Réfutation des calomnies publiées contre le général Charette. Le Bouvier-Desmortiers., p. 111-113. tekst na Google Books.