Bilećanka

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Originalni tekst pesme "Bilečanka" na slovenskom.

Bilećanka, pjesma nastala 1940. godine u koncentracionom logoru za političke zatvorenike u Bileći. Iako se često smatra partizanskom pesmom, zapravo je logoraška pesma nastala pre Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.

Bilećanka je u Jugoslaviji bila kultna pjesma koju se najčešće veže za napredne i misleće ljude. Sama atmosfera pjesme, iako sumorna, svedoči o idealima zatočenih ljudi, koji u najtežim trenucima sanjaju ljepšu i pravedniju stvarnost za koju su bili spremni žrtvovati čak i svoje živote.[1]

Reči pesme napisao je Slovenac Milan Apih, učitelj iz Celja i jedan od komunista zatočenih u logoru Bileća.[2]

Pozadina[uredi - уреди | uredi izvor]

Kraljevina Jugoslavija je, po ugledu na nacističku Njemačku i fašističku Italiju, počela otvarati koncentracione logore za komuniste i antifašistički orjentisane intelektualce u periodu od 1935. do 1941. godine. Prvi takav logor otvoren je u Višegradu 1935. godine, a zatim širom Kraljevine Jugoslavije: u Lepoglavi, beogradskoj Glavnjači, Sremskoj Mitrovici, starom austrijskom zatvoru u Kotoru, Kolašinu, Dubrovniku, Kragujevcu, Zagrebu, Ljubljani, Skoplju itd. Zatvaranje antifašista je bio jedan od značajnijih političkih ustupaka Hitlerovoj Njemačkoj i Musolinijevoj Italiji.[3]

Pripreme za otvaranje logora u Bileći počele su decembra 1939. godine, da bi bio otvoren januara 1940. godine, u starim austrijskim kazamatima, prethodno turskoj kasarni. Postojale su četiri sobe: slovenačka, makedonska, srpska i ženska u koje su smešteni logoraši.[4] Prva grupa zatvorenika dovedena je u logor u Bileću 18. januara 1940. godine. Bili su dopremljeni najistaknutiji komunisti iz Beograda i drugih krajeva Jugoslavije, i to na osnovu protivustavne uredbe Vlade iz 1939. godine i bez sudske presude. Među 82 zatvorenika Bilećkog logora našli su se istaknuti jugoslovenski komunsti: Moša Pijade, Ivan Milutinović, Ivo Lola Ribar, Kosta Stamenković, svi članovi CK KPJ. Zatim Todor Vujasinović, Đorđe Andrejević Kun, Bora Baruh, Pepica Kardelj, Milan Apih i drugi. Kada su komunisti Bileće saznali ko se sve nalazi u logoru, obavijestili su građane, omladinu i seljaštvo ovog sreza.[3] U Bileću, po zadatku CK KPJ, dolazi Miro Popara, član Oblasnog komiteta za Hercegovinu, koji uspostavlja vezu sa logorašima i preuzima rukovođenje akcijama za ukidanje logora i puštanje na slobodu svih zatvorenika.[3]

Uslijedili su otvoreni protesti stanovnika Bileće, kao i ostalih srezova istočne Hercegovine, protiv daljeg postojanja logora. Putem peticije, i slanje delegacije banu Zetske banovine, Božidaru Krstiću, zahtijevano je da se zatvorenici odmah puste. Bilećki narod činio je sve da se pomogne zatvorenicima u logoru, a, između ostalog, organizovano je i prikupljanje priloga za logoraše. Građani Bileće cvijećem su zasipali stazu kuda su žandarmi vodili zatvorenike iz logora do rijeke Trebišnjice. Zahvaljujući masovno organizovanim akcijama i odlučnosti naroda ovog kraja, logor u Bileći je raspušten u novembru 1940. godine, poslije trajanja od nepunih 11 mjeseci. To se nije desilo sa ostalim logorima u Kraljevini Jugoslaviji, čiji zatvorenici su dočekavši početak Drugog svjetskog rata bili predani okupatoru.[3]

Nastanak pesme[uredi - уреди | uredi izvor]

Logoraši se nisu pokolebali već su se organizovali. Pored ostalog, organizovan je i kulturno-umetnički rad u okviru koga su, krajem aprila, počele pripreme za proslavu Prvog maja: sastavljeni su programi proslave, a horovi su uvežbavali komunističke i revolucionarne pesme. Uz to, logoraši su došli na ideju da, kao što su postojale pesme o Lepoglavi i Sremskoj Mitrovici, ispevaju pesmu o Bileći. To je učinio Milan Apih, učitelj iz Celja, koji je pesmu ispevao za jednu noć, a Todor Vujasinović ju je preveo na srpskohrvatski jezik.[5]

Proslava Prvog maja počela je pored Trebišnice, gde su logoraši, okruženi naoružanom stražom, posle otpevane Internacionale i kratkog referata, zapevali stihove nove pesme. Isto tako, pevali su je i dok su prolazili gradskim ulicama, pa su je tako Bilećani naučili i širili je dalje; i tako je pesma logoraša izašla iz logora pre nego što su ga logoraši napustili.

Tekst[uredi - уреди | uredi izvor]

Slovenačka soba u logoru Bileća 1940.
Đorđe Andrejević Kun - logor Bileća

Bilećanka[uredi - уреди | uredi izvor]

slovenski original

Sredi pušk in bajonetov, 
sredi mrkih straž
Se pomika naša četa 
v hercegovski kras.

Čuje se odmev korakov
Po kamenju hercegovskem
Heja ho, heja ho.
 

Daleč zdaj si domovina 
nas izgnali so
Ko da krivi smo zločina, 
ker te ljubimo.

Čuje se odmev korakov...

Vzeli materi so sina, 
ženi so moža
Lačna je doma družina, 
dosti je gorja.

Čuje se odmev korakov...

Že v Sibirijo gonili, 
brate so nekdaj
Pa je prišel konec sili, 
kje si zdaj tiran.

Čuje se odmev korakov...

Skoz pregnanstvo in trpljenje, 
skozi ječe mrak
Prišlo novo bo življenje, 
čujte mu korak.

Čuje se odmev korakov...

Ko brez pušk in bajonetov, 
prosta nam bo pot
Stopala bo naša četa, 
svobodi naprot'.

Čuje se odmev korakov...

srpskohrvatski prijevod

Sred pušaka, bajoneta,
straže oko nas,
tiho kreće naša četa
kroz bilećki kras.

Čuje se odjek koraka
po kamenju hercegovskom;
Hej, haj, ho!
Hej, haj, ho!

Daleko si zavičaju,
mi prognani smo,
prognaše nas zbog zločina
što te ljubimo.

Čuje se odjek koraka...

Osta majka bez svog sina
žena bez druga
pusta osta kuća njina
gorka sudbina.

Čuje se odjek koraka...

Već u Sibiru gonili
braću su nekad
Pa je stigao konac sili
gdje si, tiranine, sad?

Čuje se odjek koraka...

Kroz progonstvo i trpljenje,
kroz tamnice mrak,
dolazi nam novi život,
čujte mu korak.

Čuje se odjek koraka...

Bez pušaka, bajoneta
bude li nam poć
stupat će naša četa
slobodi nasuprot.

Čuje se odjek koraka...

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]