Bečka secesija
Bečka secesija je pokret u umetnosti koji je nastao u Austriji, a doprineo je širenju Art Nuvoa. Formirana je 1897. od strane 19 bečkih umetnika koji pre toga napuštaju originalnu državnu asocijaciju. Prvi predsednik i glavni osnivač, bio je Gustav Klimt.
Stil secesionista[uredi | uredi kod]
Za razliku od drugih umetničkih pokreta ne postoji određeni stil koji bi mogao povezivati sve umetnike bečke secesije. Jedino što ih povezuje jeste sama upravna zgrada, koja se smatrala ikonom pokreta. Odmah na ulazu u zgradu stoji napisana fraza "svakom vremenu njegova umetnost, umetnosti njena sloboda". Umetnici bečke secesije imali su slobodu da isprobaju svaku vrstu umetnosti, bez obzira da li stare škole to prihvatale ili ne. Nadali su se da će stvoriti novi stil koji neće imati istorijskog uticaja kao svi umetnički radovi u prošlosti. Mladi umetnici nisu više bili spremni pa prihvate tutorstvo akademizma, zahtevali su da izlažu na mestima izvan „zakona tržišta“, da okončaju kulturni izolacionizam Beča, da pozovu strane umetnike, i da svoja dela pokažu izvan granica Austrije. Program secesije nije bio okrenut jedino estetskim načelima, već prestavlja i borbu za pravo na „slobodu umetničkog stvaralaštva“.
Secesija izdaje i svoj časopis, nazvan "Ver Sacrum" (Sveto proleće). Časopis prikazuje masu dekorativnih radova krčeći put art deko periodu. Gustav Klimt biće njihov saradnik čitave dve godine.
Arhitekte bečke secesije najčešće dekorišu spoljašnjost svojih zgrada sa linearnim ornamentima. Oto Vagnerova kuća Majolika u Beču (napravljena 1898.) je tipičan primer tog stila secesije kod arhitekata.
Umetnici Bečke secesije[uredi | uredi kod]
Vanjske veze[uredi | uredi kod]
- Biografija Josefa Hofmana Arhivirano 2005-12-15 na Wayback Machine-u
- Wiener Werkstaette Arhivirano 2006-02-23 na Wayback Machine-u
- Umetnost u Beču 1900. godine Arhivirano 2006-02-23 na Wayback Machine-u
