Bezdimni barut

Izvor: Wikipedia
Bezdimni barut[1]
Nitrocellulose-2D-skeletal.png
Nitrocellulose-3D-balls.png
Nitrocellulose 01.JPG
Drugi nazivi Celuloza nitrat; Flaš papir; Flaš pamuk; Flaš vlakno; kolodion; piroksilin
Identifikacija
CAS registarski broj 9004-70-0 YesY
Svojstva
Molekulska formula C6H9(NO2)O5
C6H8(NO2)2O5
C6H7(NO2)3O5
Molarna masa promenljiva
Agregatno stanje Žućkasto beli pamuku slični filamenti
Tačka topljenja

160 °C, 433 K, 320 °F (pali se)

Opasnost
NFPA 704
NFPA 704.svg
3
2
3
 
LD50 10 mg/kg (miš, IV)

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Trinitroceluloza (nitroceluloza, celulozni nitrat, TNC, malodimni barut, bezdimni barut, C6H4O6N2) je puščani prah, 3 do 5 puta jači od crnoga baruta. Bezdimni barut potpuno je istisnuo dimni barut. Gori brže i bolje od crnoga baruta, ali je i do danas potpuno istisnio dimni barut. 1886. godine je postupno nadomjestio u vatrenom oružju svih vrsta. Dobiva se nitriranjem celuloze (npr. pamuka) (starter metak) ili pak drvenog ugljena koji je preteča celuloze (obični bojevni metak). Svaka država koja ima svoju tvornicu oružja, pa njenu proizvodnju, tj. sastojke i ostale stvari vezane uz nju reguliraju oni po standardima. U nekim državama je nitrarano brašno ili škrob. U starter metku je žute ili bijele boje u obliku plosnatijih kuglica, pamuka ili praha, dok u bojevnim mecima crne u obliku kuglica, listića ili valjkastih sitnih oblika. Pri dodiru s plamenom ne eksplodira nego izgara vrlo brzo. Brzina izgaranja mu je: VoD (cca)= 7300 m/s, uz stvaranje „fireball efekta“, velike jake svjetlosti. Pri izgaranju razvija samo plinovite produkte. Plinovi nastali njegovom eksplozijom ne uzrokuju rasprsnuće čahure i cijevi, nego potiskuju i izbacuju metak. Bizantnost u usporedbi s TNT-om je 0.78. Kod TNC-a najviše se mora paziti da ne dođe u dodir s plamenom ili možda iskrom, osim tog nedostatka, vrlo je stabilna.

Primarni (inicijalni) je eksploziv, a ujedno i jedini potisni eksploziv, neosjetljiv na udarce, ali vrlo osjetljiv na plamen.

S njom se pune torpeda, granate, raketni pogoni, vojne rakete, kao dodatak nitroglicerinu da se dobi smokeless powder ili blasting gelatine, detonirajućim kapislama, itd.. Upotrebljava se još za izbacivanje taneta (zrna) iz čahure (cjelokupnog metka) ili pak iz raznog streljnog i vatrenog ili artiljerijskog oružja, raznog kalibra i tu služi kao potisni eksploziv.

Malodimni baruti sastoje se od želatinizirane nitroceluloze. U zavisnosti od želatinizatora malodimni baruti mogu biti: nitrocelulozni, nitroglicerinski, diglikolski i ganidinski. Malodimni baruti se izrađuju u obliku pločica, traka i cijevi s jednom ili više rupa. Vrstom baruta, veličinom i oblikom barutnih zrnaca regulira se priliv plinova pri sagorijevanju baruta. Malodimni baruti se vremenom mijenjaju, postaju nestabilni i opasni za čuvanje. Zbog toga se svake druge godine vrši ispitivanje stabilnosti baruta. Vijek trajanja malodimnih baruta je oko 20godina.

Postoji još i dinitroceluloza, ali ona ima čudan plastični (PVC) oblik i od nje su napravljene ping-pong loptice.

Reference[uredi - уреди]

  1. Merck Index, 11th Edition, 8022.

Literatura[uredi - уреди]

  • Richard Escales: Die Schiessbaumwolle (Nitrocellulosen). BoD GmbH Norderstedt 2003, ISBN 3-8311-4954-2.
  • Jochen Gartz: Vom Griechischen Feuer zum Dynamit- eine Kulturgeschichte der Explosivstoffe. E.S. Mittler & Sohn, Hamburg-Berlin-Bonn 2007, ISBN 978-3-8132-0867-2

Vanjske veze[uredi - уреди]