Beta-propeler

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
WD domen, G-beta ponavljanje
1erj 7bladed beta propeller.png
Trakasti dijagram C-terminalnog WD40 domena proteina Tup1 (transkripcionog korepresora kod kvasca), koji poprima oblik beta-propelera sa sedam lopatica. Traka je obojena od plavog N-terminusa do crvenog C-terminusa.[1]
Identifikatori
Simbol WD40
Pfam PF00400
Pfam klan CL0186
InterPro IPR001680
PROSITE PDOC00574
SCOP 1gp2
Superfamilija 1gp2
CDD cd00200

U strukturnoj biologiji, beta-propeler je tip sve-β proteinskog savijanja koje ima oblik beta ravni sa karakterističnom grupom od 4 do 8 lopatica koje su torusno raspoređene oko centralne ose. Svaka ravan tipično ima četiri antiparalna β-lanca. Oni su povijeni tako da su prvi i četvrti lanac skoro međusobno normalni. Aktivno mesto enzima se obično nalazi u otvoru formiranom u centru propelera od petlji koje povezuju uzastopne četvorolančane motive. Murzin je predložio geometrijski model za opisivanje strukturnih principa beta propelera.[2] Po tom modelu propeler sa sedam lopatica je najpovoljniji sa geometrijskog gledišta.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. PDB 1erj; Sprague ER, Redd MJ, Johnson AD, Wolberger C (June 2000). "Structure of the C-terminal domain of Tup1, a corepressor of transcription in yeast". EMBO J. 19 (12): 3016–27. PMC 203344. PMID 10856245. doi:10.1093/emboj/19.12.3016. 
  2. Murzin AG (October 1992). "Structural principles for the propeller assembly of beta-sheets: the preference for seven-fold symmetry". Proteins 14 (2): 191–201. PMID 1409568. doi:10.1002/prot.340140206. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Branden C, Tooze J. (1999). Introduction to Protein Structure 2nd ed. Garland Publishing: New York, NY.