Beovizija

Beovizija je takmičarski festival zabavne muzike i od 2007. godine nacionalni izbor za predstavnika Srbije na Pesmi Evrovizije. Beoviziju organizuje i direktno prenosi Radio-televizija Srbije. Održava se u februaru ili martu svake godine u beogradskom Sava Centru, a prva je održana 2003.

Beovizija je svake godine jedan od najgledanijih zabavnih televizijskih programa u Srbiji.

Istorijat

Ideja o pokretanju Beovizije 2003. godine, pred povratak Srbije i Crne Gore na Pesmu Evrovizije nakon 12 godina odsustva, pripada umetničkom direktoru Marini Tucaković. Prvobitno, Beovizija je zamišljena kao festival na kojem bi se počevši od 2004. birao predstavnik za Pesmu Evrovizije, no u kasnijim razgovorima sa Radio-televizijom Crne Gore ovaj predlog je zamenjen zajedničkim festivalom Evropesma-Europjesma, nacionalnim izborom za predstavnika državne zajednice Srbije i Crne Gore, na kojem onda, kao sa polufinala iz Srbije, nastupa i određen broj najbolje plasiranih kompozicija sa Beovizije, već prema pravilniku koji se menjao svake godine.

Broj pesama koje učestvuju na Beoviziji je varirao od 28 2003. i 2004. preko 24 2005. i 2006 do današnjeg broja od 20, od 2007. nadalje. Pesme ocenjuje stručni žiri, kao i publika putem teleglasanja. Od 2004. do 2006. godine, žiri je brojao osam članova, kojima su se rezultati teleglasanja dodavali u ulozi devetog člana. Počevši od 2007. godine, Beovizija ima tročlani žiri (zasebno za polufinalno i finalno veče), i glasovi žirija i gledalaca se sabiraju u omeru 50% prema 50%.

Trajanje festivala takođe se menjalo vremenom. Prva Beovizija trajala je tri dana, od kojih su prve dve večeri bile takmičarske i na kojima su izabrane pobedničke kompozicije, a treća je bila ”revija pobednika”, na kojoj su ponovo izvedene najbolje pesme i uručene nagrade Festivala za prethodnu godinu. 2004. i 2005. Festival se sastojao od dve večeri, takmičarske i revijalne, dok je izdanje 2006., kada su oba sadržaja bila deo iste večeri, trajalo preko četiri sata. Od 2007. Beovizija je prešla na sadašnji format polufinalne i finalne večeri.

Beovizija je počevši od 2007. godine, od kada Srbija samostalno učestvuje na Pesmi Evrovizije, i nacionalni izbor za srpskog predstavnika. Niz okolnosti je hteo da do tada nijedna pesma sa Beovizije ne vidi evrovizijsku scenu. 2003. godine, Srbija i Crna Gora još nije učestvovala na Pesmi Evrovizije; kada se 2004. priključila, najveći broj pesama za Evropesmu-Europjesmu je odabran nezavisno od Beovizije, uključujući i pobedničku pesmu Lane moje Željka Joksimovića, koja je u Istanbulu zauzela drugo mesto. Te godine sva četiri člana žirija ispred RTS su svih pet pesama iz Crne Gore ocenili sa po nula poena, a njihove kolege iz RTCG su isto mišljenje imali o obe prvoplasirane pesme sa Beovizije. (Glasanje je i inače bilo komično podeljeno, izuzimajući podršku pobedničkoj numeri.) Obe prvoplasirane pesme sa Beovizije su zapravo od strane svih crnogorskih članova žirija na svakoj održanoj Evropesmi-Europjesmi konzistentno ”čašćavane” sa po nula poena, te su tako pobedničke pesme sa Beovizije 2005. i 2006. završavale drugoplasirane, što je poslednje godine ishodovalo nasilnim rasulom u Sava centru, celonedeljnim medijskim skandalom i nadvlačenjem između RTS i RTCG i konačno odlukom da se na Pesmu Evrovizije 2006. u Atini ne pošalje nijedan predstavnik Srbije i Crne Gore.

Format

Po svom formatu, Beovizija je oblikovana po ugledu na Pesmu Evrovizije. Podijum Sava Centra pretvara se u lascivno opremljenu glamuroznu scenu krcatu pokretnim elementima i svetlosnim efektima, na kojoj voditeljski par (dama i muškarac) redom najavljuju numere. Vokali se izvode uživo uz pratnju unapred snimljene instrumentalne matrice, dužina pesme je ograničena na tri minuta, izvođači moraju imati navršenih šesnaest godina i može ih biti najviše šest na sceni (ovo poslednje pravilo se primenjuje od 2005.). Po izvođenju svih pesama, gledaoci se kratkim isečcima podsećaju na sve pesme i počinje vremenski period (oko 10 minuta) za teleglasanje. Članovi žirija (i rezultati teleglasanja) zatim saopštavaju svoje glasove, po evrovizijskoj shemi od 1,2,3,...,7,8,10 i 12 poena. Ovi glasovi moraju biti unapred saopšteni kontroloru glasanja, tako da organizatori u trenutku kada ”drama” sa sabiranjem glasova počinje već znaju konačne razultate.

Beovizija se održava dve večeri. U prvom, polufinalnom, učestvuje 20 pesama, od kojih se 10 plasira za drugo, finalno veče gala formata na kojem, osim izbora pobedničke pesme predstavnice na Pesmi Evrovizije, gostuju evrovizijski predstavnici drugih zemalja (posebno iz regiona) i dodeljuju se godišnje nagrade i nagrade Umetničkog saveta Festivala.

Pesme na Beoviziji stilski veoma široko variraju, od bliskih turbo-folku, preko etno-popa, evrovizijskog bablgam materijala, plesnih rutina, snažnih balada, do tvrdog rok zvuka.

Kompozicije za festival autori šalju po objavljivanju konkursa, a one koje će biti izvedene bira Selekciona komisija, imena čijih članova se, kao i imena članova žirija, čuvaju u tajnosti radi izbegavanja pritiska. Na konkurs za Beoviziju je u poslednjih nekoliko godina obično pristizalo oko 200 kompozicija. Beovizija je autorski festival, što znači da na konkursu učestvuju autori sa svojim kompozicijama; oni sami određuju i izvođače, ali Selekciona komisija može u nekim slučajevima autorima predložiti drugačije izvođače ili druge izmene. Kako se vokali izvode uživo, pravila ne dozvoljavaju upotrebu na matrici instrumenata koji sintetišu ljudski glas poput semplera ili vokodera.

Iako pravila nalažu da svi vokali moraju biti izvedeni uživo, prateći vokali velikog broja pesama su svake godine ipak snimljeni na matrici, pri čemu se u takvim nastupima uživo izvodi samo glavni vokal.

Pravo učešća na Beoviziji imaju samo državljani Republike Srbije, i tekstovi pesama moraju biti na jezicima koji su u službenoj upotrebi u Republici Srbiji. Pesme, u skladu sa opštim pravilom Evropske unije za radiodifuziju, ne smeju biti javno izvođene pre 1. oktobra prethodne godine. Za razliku od same Pesme Evrovizije, tokom teleglasanja na Beoviziji se sa jednog telefonskog broja može poslati samo jedan glas.

Počevši od 2006. godine, pesme koje će učestvovati na Beoviziji se (u plejbek izvođenju) predstavljaju gledaocima i pre samog festivala, u posebnim kratkim emisijama tokom nekoliko nedelja, po nekoliko pesama u svakoj.

Pobednici

Pobednici Beovizije
Godina	Pesma	Izvođač	Kompozicija	Tekst	Aranžman
2003.	Čija si	Toše Proeski	Željko Joksimović i Leontina Vukomanović		Željko Joksimović
2004.	Lane moje	Željko Joksimović	Željko Joksimović	Željko Joksimović	Željko Joksimović
2005.	Jutro	Jelena Tomašević	Željko Joksimović	Aleksandra Milutinović	Željko Joksimović
2006.	Ludi letnji ples	Flamingosi i Luis	Goran Stanković i Ognjen Amidžić	Ognjen Amidžić	Aleksandar Kobac
2007.	Molitva	Marija Šerifović	Vladimir Graić	Saša Milošević Mare
2008.	Oro	Jelena Tomašević	Željko Joksimović	Dejan Ivanović	Željko Joksimović
2009.	Cipela	Marko Kon i Milan Nikolić	A. Kobac, M. Kon i M. Nikolić	Aleksandar Kobac i Marko Kon

Povezano

• Godišnja izdanja Beovizije
• Jugovizija
• Mesam
• Evropesma-Europjesma
• Pesma Evrovizije

Vanjske veze

Beovizija na Wikimedijinoj ostavi

• http://ww1.rts.co.yu/euro/ Arhivirano 2007-10-27 na Wayback Machine-u Zvanično mrežno mesto Pesme Evrovizije u Srbiji

Srbija na Pesmi Evrovizije
Jugovizija (od debija 1961. do raspada SFRJ 1992. sa pauzama)
Evropesma-Europjesma (srpskocrnogorsko finale; Beovizija je bila polufinale)
Beovizija (2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009)
3 pa 1 za Oslo (mini-takmičenje 2010. usled finansijskih problema RTS-a)
Beosong (nakon dve godine internog odabira — 2013)