Bečevica
| Бечевица | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Шумадијски |
| Општина | Кнић |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  274
|
| Положај | |
| Координате | 43°59′10″N 20°38′04″E / 43.986166°N 20.6345°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 339 m |
  Бечевица Бечевица (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
Координате: 43° 59′ 10" СГШ, 20° 38′ 04" ИГД
Бечевица је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 274 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Некада је број становника био далеко већи, а село је било прилично развијеније. У средњем веку је ово насеље било село у Жупи Борач и кроз њега је пролазио царски друм који је преко Борча спајао Жичу са Београдом. На старом сеоском гробљу које потиче још из средњег века и које се налази на самој граници са селом Борач и данас се налази зидина једне цркве. По предању ту цркву је саградио Цар Душан и она се звала Мрњина црква, а порушена је у време турских разарања. Данас село нема своју цркву, матична црква мештана је Црква Архангела Гаврила у Борчу. Ово насеље је брдско-планинског типа и као такво подељено је на неколико засеока који су у једно и фамилије. Неки од засеока села Бечевица су: Ћосовићи, Кокићи, Дуб, Игрутиновићи, Васовићи, Јовановићи итд. Становништво је углавном пореклом из црногорских крајева и из рашке области, у мањој мери и са Косова, а највећи број досељавања извршен је крајем XVIII и почетком XIX века.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Бечевица живи 298 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,6 година (44,3 код мушкараца и 50,9 код жена). У насељу има 117 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 361 | 99,17% | ||
| Црногорци | 3 | 0,82% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 2 | ||
| 80+ | 4 | 10 | ||
| 75-79 | 8 | 16 | ||
| 70-74 | 23 | 22 | ||
| 65-69 | 15 | 20 | ||
| 60-64 | 12 | 17 | ||
| 55-59 | 8 | 9 | ||
| 50-54 | 8 | 8 | ||
| 45-49 | 18 | 6 | ||
| 40-44 | 12 | 8 | ||
| 35-39 | 6 | 11 | ||
| 30-34 | 12 | 14 | ||
| 25-29 | 6 | 5 | ||
| 20-24 | 5 | 7 | ||
| 15-19 | 13 | 11 | ||
| 10-14 | 19 | 10 | ||
| 5-9 | 9 | 4 | ||
| 0-4 | 4 | 2 | ||
| просек | 44.3 | 50.9 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 150 | 36 | 101 | 11 | 1 | 1 |
| Женски | 166 | 19 | 101 | 44 | 2 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 99 | 79 | - | - | 7 | 1 | - | 7 | - | 3 |
| Женски | 74 | 68 | - | - | 2 | - | - | 2 | - | - |
| Оба | 173 | 147 | - | - | 9 | 1 | - | 9 | - | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | 1 | - | - | - | - | 1 | |
| Женски | 1 | - | 1 | - | - | - | - | - | - | |
| Оба | 1 | - | 1 | 1 | - | - | - | - | 1 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
