Azid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Azidni anijon
Azidna funkcionalna grupa

Azid je anjon sa formulom N3. On je konjugovana baza hidrazonske kiseline. N3 je linearni anjon koji je izoelektronski sa CO2 i N2O. Po teoriji valentne veze, azid se može opisati sa nekoliko rezonantnih struktura, među kojima je važna N=N+=N. Azid je isto tako funkcionalna grupa u organskoj hemiji, RN3.[1] Dominantna oblast primene azida su propelanti u vazdušnim jastucima.

Primene[uredi - уреди | uredi izvor]

Oko 250 tona jedinjenja koja sadrže azide se proizvede godišnje. Glavni proizvod su azidi.[2]

Detonatori i propelanti[uredi - уреди | uredi izvor]

Natrijum azid je propelant u automobilskim vazdušnim jastucima. On se razlaže pri zagrevanju proizvodeći gas azot, što se koristi za brzu ekspanziju vazdušnih jastuka:[2]

2 NaN3 → 2 Na + 3 N2

Soli teških metala, kao što je olovo azid, Pb(N3)2, detonatori su senzitivni na šok, koji se razlažu do olova i azota:[3]

Pb(N3)2 → Pb + 3 N2

Soli srebra i barijuma se koriste na sličan način. Neki organski azidi su potencijalni raketni propelanti, npr. 2-dimetilaminoetilazid.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. S. Bräse, C. Gil, K. Knepper and V. Zimmermann (2005). "Organic Azides: An Exploding Diversity of a Unique Class of Compounds". Angewandte Chemie International Edition 44 (33): 5188–5240. doi:10.1002/anie.200400657. PMID 16100733. 
  2. 2.0 2.1 Horst H. Jobelius, Hans-Dieter Scharff "Hydrazoic Acid and Azides" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2005, Wiley-VCH, Weinheim. DOI:10.1002/14356007.a13_193
  3. Shriver and Atkins. Inorganic Chemistry (Fifth Edition). W. H. Freeman and Company, New York, pp 382.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]