Asklepijad iz Mirleje
Za ostale osobe s istim imenom, v. Asklepijad.Asklepijad iz Mirleje (starogrčki: Ἀσκληπιάδης ὁ Μυρλεανός) u Bitiniji, a poreklom iz Nikeje, sin Diotimov,[1] bio je helenistički grčki gramatičar i historičar. Prema Sudi, bio je učenik nekog Apolonija (možda Rođanina[2]), a živeo je "u vreme pergamskih kraljeva Atala i Eumena [...] podučavao je u Rimu za vreme Pompeja Velikog, a kao mladić je boravio u Aleksandriji pod Ptolemejem IV".[1]
Pisao je komentare i gramatičke spise,[3] a napisao je i jednu historiju Bitinije (Βιθυνικά) u 10 knjiga te opis plemenâ (περιήγησις τῶν ἐθνῶν) u Turdetaniji na jugu Hispanije, na koju se i Strabon poziva u svojoj Geografiji kad opisuje tu oblast.[2][4] Među komentarima na pesnička dela nalazio se komentar Homerove Odiseje (ὑπόμνημα τῆς Ὀδυσσείας), kojem možda pripadaju neki od sačuvanih fragmenata; zna se i za Nestoridu (περὶ Νεστορίδος), tj. alegorijsku interpretaciju motiva Nestorovog pehara u Ilijadi. Pored toga, verovatno se bavio i Pindarom, Teokritom, Apolonom Rođaninom i Aratom. Spominju se i njegova dela o gramatičarima ili gramatikama (περὶ γραμματικῶν).[5] Smatra se da je on autor i jedne historije Aleksandra Velikog koju spominje Arijan.[6]
Neki su ispitivači sugerisali da su zapravo postojala dva Asklepijada iz Mirleje i da je možda jedan od njih bio sin ili unuk onog drugog. Prema toj teoriji, mlađi Asklepijad podučavao je gramatiku u Rimu i napisao delo o plemenima u Hispaniji, dok bi drugom pripadala ostala dela.[2]
- ↑ 1,0 1,1 Suda, s.v. Ἀσκληπιάδης.[mrtav link]
- ↑ 2,0 2,1 2,2 William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Asclepiades (11).
- ↑ Prema Sekstu Empiriku (Protiv matematičara, I, 152 sqq.), Asklepijad je gramatiku delio na tri dela.
- ↑ Strabon, Geografija, III, 4, 3.
- ↑ Suda, s.v. Ὀρφεύς (Adler number: omicron,657.)[mrtav link]
- ↑ Arijan, Aleksandrova anabaza, VII, 15, 5.
