Asklepijad iz Mirleje

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Asklepijad iz Mirleje (starogrčki: Ἀσκληπιάδης ὁ Μυρλεανός) u Bitiniji, a poreklom iz Nikeje, sin Diotimov,[1] bio je helenistički grčki gramatičar i historičar. Prema Sudi, bio je učenik nekog Apolonija (možda Rođanina[2]), a živeo je "u vreme pergamskih kraljeva Atala i Eumena [...] podučavao je u Rimu za vreme Pompeja Velikog, a kao mladić je boravio u Aleksandriji pod Ptolemejem IV".[1]

Pisao je komentare i gramatičke spise,[3] a napisao je i jednu historiju Bitinije (Βιθυνικά) u 10 knjiga te opis plemenâ (περιήγησις τῶν ἐθνῶν) u Turdetaniji na jugu Hispanije, na koju se i Strabon poziva u svojoj Geografiji kad opisuje tu oblast.[2][4] Među komentarima na pesnička dela nalazio se komentar Homerove Odiseje (ὑπόμνημα τῆς Ὀδυσσείας), kojem možda pripadaju neki od sačuvanih fragmenata; zna se i za Nestoridu (περὶ Νεστορίδος), tj. alegorijsku interpretaciju motiva Nestorovog pehara u Ilijadi. Pored toga, verovatno se bavio i Pindarom, Teokritom, Apolonom Rođaninom i Aratom. Spominju se i njegova dela o gramatičarima ili gramatikama (περὶ γραμματικῶν).[5] Smatra se da je on autor i jedne historije Aleksandra Velikog koju spominje Arijan.[6]

Neki su ispitivači sugerisali da su zapravo postojala dva Asklepijada iz Mirleje i da je možda jedan od njih bio sin ili unuk onog drugog. Prema toj teoriji, mlađi Asklepijad podučavao je gramatiku u Rimu i napisao delo o plemenima u Hispaniji, dok bi drugom pripadala ostala dela.[2]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]