Asklepijad iz Bitinije
Za ostale osobe s istim imenom, v. Asklepijad.Asklepijad iz Bitinije (starogrčki: Ἀσκληπιάδης, rođen između 124. i 129, umro oko 40. pne.) bio je starogrčki lekar rođen u Kiosu u maloazijskoj pokrajini Bitiniji. Bar jedan deo svog života proveo je u Rimu.[1] Asklepijad je nastojao izgraditi novu teoriju bolesti, utemeljenu na protoku rastavljenih čestica (ἄναρμοι ὄγκοι) kroz pore u ljudskom telu. Njegovo je lečeenje, pak, imalo za cilj ponovnu uspostavu harmonije putem pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i kupanja.
Život[uredi | uredi kod]
Asklepijad je kao mladić mnogo putovao, i izgleda da je u Rim prvo došao kao retor, a zatim, smatrajući da se retorika ne isplati dovoljno, odjednom se okrenuo medicini.[2] Kao lekar stekao je veliku slavu i mnogo učenika, među kojima je najistaknutiji bio Temison iz Laodikeje, koji je osnovao tzv. metodičku školu medicine. Asklepijadova godina smrti nije poznata, ali zna se da je doživeo duboku starost. Navodno je boginji Fortuni položio opkladu da će se odreći medicine ako se ikad sam razboli. Plinije Stariji, koji nam prenosi ovu anegdotu, dodaje da je Asklepijad tu opkladu dobio, da je doživeo duboku starost i na kraju izgubio život nesrećnim slučajem (tačnije, padom niz stepenice).[3] Od Asklepijadovih spisa sačuvano je samo nekoliko fragmenata.[1]
Postoji mogućnost da je Asklepijadov otac bio lekar, s obzirom na to da se u antici lekarska veština obično negovala u okviru istih porodica.[4] Zbog poznavanja filozofije nazvan je Philosophicus, a zbog poznavanja lekovitog bilja dobio je nadimak Pharmacion.[5] Antioh iz Askalona rekao je za Asklepijada da mu "nema premca u medicini, a poznaje i filozofiju".[6]
Teorija bolesti[uredi | uredi kod]
Asklepijad je žestoko kritikovao medicinske principe i postupke ranijih lekara tvrdeći da je otkrio efikasniji način lečenja bolesti od svih dotad poznatih načina. Kritikovao je one koji su izučavali strukturu tela ili posmatrali pojavne oblike bolesti, a navodno je u svojim spisima napadao naročito Hipokrata.[7]
Odbacivši Hipokratovu doktrinu o telesnim tečnostima, Asklepijad je pokušao izgraditi novu teoriju bolesti, zasnivajući svoje medicinske postupke na jednoj varijanti atomističke teorije, prema kojoj bolest nastaje zbog nepravilnog ili neskladnog kretanja telesnih čestica. Njegove ideje verovatno bar delom imaju korena u Demokritovim i Epikurovim atomističkim teorijama, ali se njegovi uzori traže i u Heraklidu Pontskom i Stratonu iz Lampsaka, a ponekad se njegova teorija smatra i reakcijom na fiziološki sistem koji je definisao Erazistrat.[1] Sve manifestacije bolesti svode se na začepljenje pora i nepravilan raspored "rastavljenih čestica" (ἄναρμοι ὄγκοι) ili atoma. Asklepijad je sve bolesti podelio na dve velike skupine akutnih i hroničnih.[8] Akutne bolesti u suštini izaziva suženje pora ili njihovo začepljenje zbog previše atoma, dok hronične bolesti izaziva opuštanje pora ili manjak atoma.[7] Asklepijad je smatrao da druge blaže bolesti uzrokuje remećenje toka telesnih tečnosti i pneume. Bolesti je razvrstao u tri kategorije: status strictus ("stegnuto stanje"), status laxus ("opušteno stanje") i status mixtus ("mešano stanje"). Takođe je verovao da u bolesti nema kritičnih dana, tj. da se bolesti ne završavaju u neko određeno vreme.
Cilj Asklepijadovog lečenja bio je, stoga, ponovno uspostavljanje harmonije. Mnogo je polagao na promenu režima ishrane, na masažu, kupanje i fizičku aktivnost. Velika popularnost koju je uživao jednim se delom zasnivala na tome što je svojim pacijentima kao lek obilato prepisivao vino,[9] kao i na tome što je u svemu ugađao njihovim potrebama i povlađivao svim zahtevima. S druge strane, svim je pacijentima pristupao jednako ne praveći razliku na osnovu pola ili mentalnog zdravlja. Za razliku od mnogih drugih lekara tog doba, koji često prema pacijentima nisu pokazivali naročitu brižnost, Asklepijad je verovao da ljubazan i prijateljski odnos predstavljaju ključne osobine dobrog lekara, pa se može reći da je u lečenju sledio moto cito, tuto, iucunde ("brzo, sigurno, ugodno").[10]
Korišćenje lekova[uredi | uredi kod]
U Asklepijadovom pogledu na lekove probava je igrala jednu od ključnih uloga, jer se delići hrane ubrajaju među glavne razloge loše probave. Ako su ti delići mali, probava se obavlja uobičajenim tokom. No, ako su delovi hrane preveliki, dolazi do smetnji u probavi. Ako se razvije bolest ― smatrao je Alkibijad ― lekovi nisu rešenje. Za lečenje je obično prepisivao hranu i vino (u odgovarajućim količinama), a nakon njih sledio je klistir. To je, prema njegovoj teoriji, trebalo da ukloni uzročnika bolesti. No Asklepijad je, premda u manjoj meri, prepisivao i lekove.[1]
Uloga muzike[uredi | uredi kod]
Asklepijad je za lečenje mentalno obolelih koristio muziku, kako bi održao "psihogenu ravnotežu". Premda on nije prvi koji je muziku upotrebljavao u terapeutske svrhe, on ju je koristio ne samo za lečenje mentalnih bolesti, nego i ujeda zmije, uboda škorpije itd. Za hiperaktivne preporučivao je laganu muziku, a za one u mračnom raspoloženju muziku koja se svira na frigijskoj lestvici. Korišćenje svirale nije uopšte dopuštao, jer je smatrao da je previše živahna i da neće blagotvorno delovati na pacijente. Smatrao je da će oboleli deo tela reagovati na zvuk muzike i izbaciti bol iz tela.[11]
Galen i Aretej, koji su živeli u 2. veku nove ere, pripusuju Asklepijadu zasluge za obavljanje prve traheotomije koja nije bila hitna.[12][13]
Asklepijad se zalagao za humano lečenje duševnih bolesti puštajući na slobodu zatvorene mentalne bolesnike i lečeći ih prirodnom terapijom, kao što su pravilna ishrana i masaža. Po tome se ponekad smatra pretečom psihoterapije, fizikalne terapije, a donekle i molekularne medicine.[13]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 The Oxford Classical Dictionary, 3rd ed., 2003, s.v. "Asclepiades (3)".
- ↑ Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja, XXVI, 7.
- ↑ Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja, VII, 37.
- ↑ Roberto Polito, "On the Life of Asclepiades of Bithynia", The Journal of Hellensitic Studies, Vol. 119, 1999, str 48-66.
- ↑ C. Yapijakis, "Hippocrates of Kos, the Father of Clinical Medicine, and Asclepiades of Bithynia, the Father of Molecular Medicine", In vivo, No. 23 (4), 2009, str. 507-514.
- ↑ John Scarborough Pharmacy in History, Vol. 17, No. 2, 1975, str. 43-57.
- ↑ 7,0 7,1 William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Asclepiades (15).
- ↑ Celije Aurelijan, O hroničnim i akutnim bolestima, III, 8.
- ↑ Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja, VII, 37, XXIII, 18.
- ↑ Jack Edward McCallum Military Medicine: From Ancient Times to the 21st century, ABC-CLIO, 2008, str. 26-27.
- ↑ Ana Marta Gonzalez, The Emotions and Cultural Analysis, Ashgate, 2012, ISBN 978-1-4094-5317-8.
- ↑ Gumpert CG (1794). „Cap. VIII: de morborum cognitione et curatione secundum Asclepiadis doctrinam”. u: Christianus Gottlieb Gumpert (Latin). Asclepiadis Bithyniae Fragmenta. Vinariae: Sumptibus novi bibliopolii vulgo Industrie-Comptoir dicti. str. 133–184. Pristupljeno 8 August 2010.
- ↑ 13,0 13,1 Christos Yapijakis (1 July 2009). „Hippocrates of Kos, the Father of Clinical Medicine, and Asclepiades of Bithynia, the Father of Molecular Medicine”. In Vivo 23 (4): 507–514. PMID 19567383. Pristupljeno 8 August 2010.
