Arthur Eddington

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Artur Edington
Artur Edington
Rođenje
Kendal
Smrt 22. novembar 1944. (61 godina)
Kembridž
Polje astronomija, fizika, matematika
Alma mater Triniti koledž

Artur Edington (engl. Arthur Stanley Eddington; 28. decembar 188222. novembar 1944) bio je engleski astronom, fizičar i matematičar ranog 20. veka. Najviše je doprineo astrofizici. Širio je i popularizovao nauku. Edingtonova granica, granica luminoznosti zvezda dobila je ime u njegovu čast.

Poznat je po tome što je preveo Ajnštajnovu jednačinu relativnosti na "razumljiv" jezik tako da svako, sa bilo kojim predznanjem, može da je razume. Teoriju relativnosti takođe je potvrdio posmatrajući i proučavajući pomračenje Sunca 29. maja 1919. godine.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Edington je rođen 28. decembra 1882. godine u Lankaširu. Otac Artur Henri (Arthur Henry Dodington) radio je u školi u Lankaširu a zatim postao direktor . Umro je 1884. od tifusa koji je tada bio veoma rasprostranjen u Engleskoj. Majka Sara En (Sarah Ann Shout) bila je domaćica i podizala decu. Imali su veoma male prihode kada je otac umro, pa je Edington bio školovan kući.

Godine 1898, pošao je na univerzitet u Mančesteru gde je studirao fiziku. Diplomirao je 1902. kao najbolji u svojoj generaciji. Dobio je stipendiju za koledž u Kembridžu gde je studije završio 1905. a zatim počeo da radi na termoelektronskoj emisiji i kao profesor matematike.

Edington je umro od raka 22. novembra 1944. Telo mu je kremirano u krematorijumu u Kembridžu, a ostaci se danas nalaze na grobu njegove majke Sare En u Kembridžu.

Astronomija[uredi - уреди | uredi izvor]

U januaru 1906. godine Edington je postao asistent na kraljevskoj opservatoriji u Griniču. Detaljno je analizirao paralakse zvezda na osnovu snimaka iz 1900. godine. Razvio je novu statističku metodu za računanje paralakse zasnovanu na kretanju dve zvezde u pozadini slike. Za to je bio nagrađen od strane Triniti koledža u Kembridžu 1907. godine. 1914. godine postao je direktor cele opservatorije u Kembridžu nakon što su dva prethodna direktora umrla (jedan od njih bio je sin Čarlsa Darvina)

Takođe, proučavao je strukturu zvezda u teoriji i prvi predložio tok stelarnih procesa. 1916. pokušao je da objasni cefeide a zatim proširio radove Karla Švarcšilda. Dokazao je da je pritisak u zvezdi neophodan kako bi se sprečio kolaps. Svoj model je razvio kada se još nisu razumeli procesi fuzije i transformisanja enegije u zvezdama. Svejedno, uspeo je da uzračuna temperaturu, pritisak i gustinu bilo koje tačke u unutrašnjosti zvezde. 1924. godine dokazao je povezanost između mase i luminoznosti zvezde.

Godine 1930, počeo je da se bavi kvantnom mehanikom i fizikom degenerisanog gasa kako bi opisao patuljaste zvezde.

Kosmologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Edington se takođe bavio i kosmologijom. Učestvovao je u razvijanju prvih modela kosmologije. Istaživao je mogućnosti skupljanja i širenja svemira, kao i "spiralne nebule" (tada se nije znalo da su to spiralne galaksije). Koncentrisao se na "kosmološku konstantu" jer je za njega ona bila glavna uloga u širenju svemira.

Relativnost[uredi - уреди | uredi izvor]

Za vreme Prog svetskog rata, Edington je izučavao Ajnštajnovu teoriju relativnosti. Bio je jedan od retkih koji je imao dovoljno znanje da je razume. 1919. posmatrao je pomračenje Sunca zajedno sa još jednim kolegom Frenkom Dajsonom kako bi testirali Ajnštajnovu teoriju. Merili su deflekciju svetlosti od strane Sunčevog gravitacionog polja. Kada je objavio rezultate svog eksperimenta, to je privuklo pažnju fizičarima širom Engleske.

Posle rata, Edington je otputovao na ostrvo blizu Afrike kako bi snimio pomračenje 29. maja 1919. Snimao je zvezde oko Sunca. Po teoriji relativnosti, zvezde bi trebalo da se vide pomaknuto zato što Sunčevo gravitaciono polje "savija" njihove svetlosne zrake. Ovaj efekat primetan je samo u toku pomračenja, jer je inače Sunčeva luminoznost prevelika i zaklanja zvezde. Tako je potvrdio teoriju relativnosti. O tome su pisale sve novine na svetu i privuklo je pažnju ne samo fizičara već i civila. Zato je Edington godinu dana kasnije počep da popularizuje nauku, a posebno teoriju relativnosti.

Držao je predavanja na mnogim fakultetima o svojim radovima i doprinosima fizici. Znao je veoma dobro da objasni naučne izraze i po tome je bio poznat.

Dodatna literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Durham, Ian T., "Eddington & Uncertainty". Physics in Perspective (September – December). Arxiv, History of Physics.
  • Kilmister, C. W. (1994). Eddington's search for a fundamental theory. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-37165-0. 
  • Lecchini, Stefano, " How Dwarfs Became Giants. The Discovery of the Mass-Luminosity Relation". Bern Studies in the History and Philosophy of Science, pp. 224 (2007).
  • Vibert Douglas, A. (1956). The Life of Arthur Stanley Eddington. Thomas Nelson and Sons Ltd.. 
  • Stanley, Matthew. "An Expedition to Heal the Wounds of War: The 1919 Eclipse Expedition and Eddington as Quaker Adventurer." Isis 94 (2003): 57–89.
  • Stanley, Matthew. "So Simple a Thing as a Star: Jeans, Eddington, and the Growth of Astrophysical Phenomenology" in British Journal for the History of Science, 2007, 40: 53-82.
  • Stanley, Matthew (2007). Practical Mystic: Religion, Science, and A.S. Eddington. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77097-0. 

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]