Ariane 6

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ariane 6
Maketa Arijana 6 -A64
Maketa Arijana 6 -A64
Funkcija Bespilotna raketa nosač
Proizvođač Erbas i Safran
Zemlja porekla Evropska unija[1]
Dimenzije
Visina oko 63[2] m
Prečnik oko 4,6[3] m
Masa A62: 500 t
A64: 800 t
Stepeni 2
Nosivost
Kapacitet u
GTO
A62: 5.000 kg
A64: 10.500 kg
Slične rakete
Familija Arijana
Rakete za
poređenje
Falkon 9, Angara, Dugi marš 5
Istorija lansiranja
Status u razvoju
Lokacije Evropski svemirski centar, Francuska Gvajana
Prvi let posle 2020.g.
Dodaci - P120
Br. dodataka 2 ili 4
Motori P120
Potisak svaki po 3.500 kN
Vreme
sagorevanja
s
Gorivo čvrsto gorivo
Prvi stepen
Motori 1 Vulkan 2
Potisak 1.350 kN
Vreme
sagorevanja
s
Gorivo tečni vodonik/kiseonik
Drugi stepen
Motori 1 (Vinči)
Potisak 180 kN
Vreme
sagorevanja
1.200 s
Gorivo tečni vodonik/kiseonik

Arijana 6 je raketa-nosač čiji čiji je razvoj odobren od strane agencije ESA. Ova raketa-nosač postaće najnoviji član Arijana familije raketa. Savet ministara zemalja članica agencije ESA, održan 2. decembra 2014. u Luksemburgu, odobrio je sredstva za početak razvojnog programa.[4] Predložene su dve varijante: prvi predlog dale su Francuska svemirska agencija i ESA i podrazumeva korišćenje raketnih motora sa čvrstim gorivom, dok su drugi predlog dale kompanije Erbas i Safran i podrazumeva kombinaciju jezgra rakete pogonjenog raketnim motorom na tečno gorivo uz dodatne rakete sa čvrstim gorivom (konfiguracija slična raketi Arijana 5).[5] U decembru 2014. godine ministri zemalja članica ESA odlučili su se za razvoj konfiguracije koju su predložili Erbas i Safran. Početni zahtevi agencije ESA bili su da raketa-nosač može lansirati teret mase najmanje 6.500 kg u GTO, uz cenu od 70 miliona , i mogućnost lansiranja sedam raketa tokom kalendarske godine, počevši od 2021.[6]

Konstrukcija[uredi - уреди | uredi izvor]

Konačna verzija RN “Arijana 6” ima tri stepena. Prvi stepen je predviđen u paketnoj šemi, sa dva do četiri bočna bustera. Busteri su identični i kompatibilni su Vega-C raketi lake klase, na čvrsto gorivo. Najverovatnije će biti ponovo iskoristivi.

Centralni deo je kriogeni, i koristiće mešavinu tečnog vodonika i kiseonika za gorivo. Prečnika oko 4,6 metara, nosiće 149 tona goriva. U prvoj fazi, pogoniće ga najverovatnije jedan Vulkan-2 motor.

Na treći stepen će biti postavljen odsek sa korisnim teretom prečnika 5,4 m, što je ekvivalento dimenzijama ovog odseka kod RN „Arijana 5”. Na razvoju motora na tečno gorivo radi francuska kompanija Snecma motors. Očekuje se da će motor “Vinči” biti prvi put testiran u realnim uslovima na modifikovanoj verziji RN “Arijana 5 ME” 2017. Motor je moguće restartovati više puta, kako bi se svaki pojedinačni teret mogao plasirati u svoju predodređenu orbitu.

Visina RN “Arijana 6” biće oko 63 m, a masa na startu od 500-800 tona.

Varijante[uredi - уреди | uredi izvor]

Raketa-nosač Arijana 6 biće dostupna u dve varijante:

  • Teška (A64), koja za dodatni potisak koristi četiri raketna motora sa čvrstim gorivom P120, u prvom stepenu koristi raketni motor na tečno gorivo Vulkan 2, i u trećem stepenu koristi motor Vinči. Ova verzija rakete moći će da dostavi do 11 tona u GTO, uz mogućnost lansiranja jednog ili dva satelita, uz cenu od 85 miliona .[7][8]
  • Laka (A62), koja za dodatni potisak koristi dva raketna motora sa čvrstim gorivom P120, uz isti prvi i drugi stepen, koja će moći da dostavi do 7 tona u GTO, uz cenu od 65 miliona .[7][8]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]