Antoine Meillet

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Meillet Antoine

Antoine Meillet (Moulins, 11. novembar 1866 –– 21. septembar 1936, Châteaumeillant) francuski lingvist, jedan od najznačajnijih lingvista s početka XX stoleća i između najistaknutijih poredbenih lingvista svojega vremena. Služeći se poredbenom metodom, razjasnio je bitna pitanja indoevropeistike.

Bio je mentor celog jednog naraštaja lingvista i filologa koji su zauzeli važno mesto u historiji lingvistike: Émile Benveniste, Georges Dumézil, André Martinet i dr.

Delo[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Introduction à l’étude comparée des langues indo-européennes, 1906.
  • Les dialectes indo-européens, 1908.
  • Linguistique historique et linguistique générale, 1921.
  • Grammaire de la langue serbo-croate, s Andreom Vaillantom, 1924.
  • Le slave commun, 1924.
  • Esquisse d’une histoire de la langue latine, s Alfredom Ernoutom, 1928.
  • Dictionnaire étymologique de la langue latine, s Alfredom Ernoutom, 1932.

Prevodi na srpskohrvatski

  • Uvod u uporedno proučavanje indoevropskih jezika, Beograd, 1965.