Antimineralokortikoid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Strukturne formule aldosteronskih antagonista

Antimineralokortikoid (aldosteronski antagonist) je diuretički lek koji ometa dejstvo aldosterona na mineralokortikoidnim receptorima. Ova grupa lekova se često koristi kao pomoćna terapija, u kombinaciji sa drugim lekovima, za tretman hroničnog zatajenja srca. Spironolakton, prvi član ove klase, se takođe koristi za lečenje hiperaldosteronizma (uključujući Konov sindrom) i ženskog hirsutizma.

Mehanizam dejstva[uredi - уреди | uredi izvor]

Aldosteronski antagonisti imaju afinitet za mineralokortikoidni receptor. Antagonizam tog receptora inhibira resorpciju natrijuma u prikupljajućim kanalima nefrona u bubrezima. Time se ometa razmena natrijuma i kalijuma, redukuje urinarno izlučivanje kalijuma i u manjoj meri povišava izlučivanje vode (diureza).[1]

Primeri[uredi - уреди | uredi izvor]

Deo članova ove klase koji su u kliničkoj upotrebi je:

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Rossi S, editor. Australian Medicines Handbook 2006. Adelaide: Australian Medicines Handbook; 2006.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]