Prolaznost
Prolaznost ili nepostojanost (sansk. अनित्य anitya; pal. अनिच्चा anicca anića) je jedna od tri karakteristike postojanja prema budističkoj filozofiji.[1]
Nepostojanost znači da su uslovljeni fenomeni u konstantnom kretanju, pojave koje se razlažu i nestaju skoro istog trenutka kada i nastanu.[2] Ovaj pojam pripada osnovnoj Budinoj konstataciji: "sve su tvorevine nepostojane, sve su tvorevine bolne, sve su pojave bez sopstva" (sabbe sankhara anicca, sabbe sankhara dukkha, sabbe dhamma anatta).[3]
Prolaznost i neprestana promena su vođene beskrajnim lancem uzroka i posljedica. Budisti veruju da uvid o nepostojanosti i uslovljenosti svih pojava oslobađa od žudnje za životom, straha od smrti i svih negativnih emocija i postupaka koji uz njih idu.[4]
"Prolazne su tvorevine!" (anića vata sankhara) je fraza u zemljama teravada budizma kojom se objavljuje smrt voljenih bića.[5]
Etimologija[uredi | uredi kod]
Veljačić smatra da prolaznost nije sasvim adekvatan prevod palijske reči anića. Značenje je nešto šire, te bi u celokupni opseg ovog pojma došla u obzir i sledeća značenja: promenljivost, nestalnost, netrajnost, nepostojanost, kratkotrajnost, trenutačnost.[6]
Budino učenje[uredi | uredi kod]
Buda je govorio da "sve što nužno nastaje, to nužno i prestaje"[7], te da ne možemo posedovati ništa što je trajno:
Vi možete poželeti da posedujete ono što je trajno, stabilno, večno, nepromenljivo, što će uvek isto ostati u takvom stanju. No, ja ne vidim bilo kakav posed koji je trajan, stabilan, večan, nepromenljiv.[8]
Posebno je ukazivao na prolaznost i kratkoću ljudskog života:
Kao što se kapi rose na vrhu tanke trave raspršavaju brzo po pojavljivanju sunca, tako da ništa ne ostaje, isti je i život čoveka, kao kap kiše on je kratkog trajanja i prolazan je.[9]
Buda je govorio da ono što je prolazno jeste bolno, te da nije ispravno ono što je prolazno, bolno i podložno promeni smatrati kao »ja ili moje sopstvo«.[10] On je učio da uviđanje nepostojanosti vodi do nirvane:
A šta je to pogodan put da se njime stigne do nirvane? Monah vidi oko kao nepostojano, vidi oblike kao nepostojane, vidi svest o viđenom kao nepostojanu, vidi kontakt oka i oblika kao nepostojan, vidi kao nepostojan osećaj koji nastaje na osnovu tog kontakta, bilo da je prijatan, bolan, ni prijatan ni bolan.[11]
Buda nakon toga nabraja i ostalih šest čula i svest o njima.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ Njanatiloka, Budistički rečnik, Pešić i sinovi, Beograd, 1996.
- ↑ Bhikkhu Bodhi, Razvijanje mudrosti
- ↑ Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152.
- ↑ Budizam od A do Z: USLOVLJENI NASTANAK, Pristupljeno 27. 4. 2013.
- ↑ ANIĆĆA VATA SANKHĀRĀ
- ↑ Čedomil Veljačić » Aniććam - budistička teorija prolaznosti
- ↑ Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
- ↑ Mađđhima nikāya 22: Alagaddūpama sutta
- ↑ A.VII 70
- ↑ http://srednjiput.rs/tumacenja/cedomil-veljacic/aniccam-budisticka-teorija-prolaznosti/
- ↑ Kovačević 2014: str. 302