Andragogija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Andragogija je nauka koja proučava teoriju i praksu učenja i obrazovanja odraslih. Termin andragogija nastao je iz dve reči - aner (andros), što znači "čovek" (gen. "čoveka") i reči ago (agein) što znači "voditi" (gen. "vodim"), što andragogiju određuje kao nauku o vođenju, odnosno vaspitanju i obrazovanju odraslih ljudi (za razliku od pedagogije koja proučava obrazovanje i vaspitanje dece).

Definicije andragogije[uredi - уреди | uredi izvor]

Postoji nekoliko različitih shvatanja andragogije, od kojih ovde izdvajamo dva najvažnija stanovišta:

  1. Andragogija kao relativno samostalna nauka koja proučava teoriju i praksu obrazovanja i učenja odraslih.
  2. Andragogija kao teorija učenja i obrazovanja odraslih zasnovana na humanističkim principima.

U široj akademskoj literaturi andragogija se neretko određuje i kao pristup učenju, umetnost učenja odraslih, veština poučavanja odraslih, metod učenja i poučavanja i drugo.

Pojedini autori terminom andragogija nastoje da naprave razliku između samousmerenog učenja i obrazovanja i tradicionalnog obrazovanja (shvaćenog kao prenošenje znanja s nastavnika na učenika).[1]

Principi učenja odraslih[uredi - уреди | uredi izvor]

Može se izdvojiti sedam osnovnih principa učenja odraslih:[2]

  • Odrasli moraju da žele da uče. Odrasli efikasno uče samo onda kada su slobodni da sami usmeravaju i kontrolišu sopstveno učenje i kada imaju jaku unutrašnju motivaciju da steknu novu veštinu ili znanje.
  • Odrasli će učiti samo ono što im je potrebno da nauče (što će zadovoljiti neke njihove potrebe). Odrasli su praktični kada je u pitanju pristup učenju. Oni žele da znaju sledeće: "Na koji način će mi ovo biti od koristi?" i "Da li je relevantno (sadržaj, povezanost i primena)".
  • Odrasli uče putem sopstvene aktivnosti ("learning by doing"). Iako i deca uče putem sopstvene aktivnosti, kod odraslih je aktivna participacija mnogo važnija.
  • Učenje odraslih zasnovano je na realnim (životnim) problemima. Odrasli u učenju kreću od konkretnog problema koji nastoje da reše putem sticanja novih znanja, veština i stavova.
  • Iskustvo je od velikog značaja u učenju odraslih. Odrasli imaju više iskustva u odnosu na decu. Na ovo iskustvo se treba konstantno oslanjati i pozivati tokom procesa obrazovanja i učenja.
  • Odrasli najbolje uče u neformalnim situacijama. Dok deca treba da slede propisani (školski) kurikulum, odrasli imaju potrebu da sami procenjuju sadržaje i ciljeve, kao i da biraju sadržaje učenja. Upravo ovakvo aktivno učešće odraslih u procesu obrazovanja i učenja ovaj proces i čini tako efikasnim.
  • Odrasli žele savetovanje, vođenje. Odraslima su potrebne informacije koje će im pomoći da poboljšaju svoju životnu situaciju, da napreduju ili reše neki problem. Oni ne žele da im se kaže šta treba da rade (odnosno uče). Odrasli žele da sami izaberu sadržaje i metode učenja koji će na najbolji način da zadovolje njihove različite individualne potrebe. [3]

Istorijski razvoj[uredi - уреди | uredi izvor]

Termin andragogija izvorno pripada Aleksandru Kapu, nemačkom nastavniku, koji ga je konstruisao 1833. kako bi označio teoriju, disciplinu koja proučava obrazovanje odraslih. Tridesetih godina XX veka Rozenštok aktualizuje ovaj termin i svoju teoriju obrazovanja odraslih prenosi na područje Sjedinjenih Američkih Država. U Americi, zasluge za popularizaciju andragogije pripadaju Malkomu Noulsu Malcolm Knowles koji je svoju teoriju zasnovao na isticanju razlike između andragogije (grč. vođenje odraslih) i pedagogije (grč. vođenje dece).

Nouls je već imao razvijene ideje o obrazovanju i učenju odraslih kada je prvi put čuo za termin "andragogija". To se desilo 1966. kada je Noules u Bostonu upoznao Dušana Savićevića. Dušan Savićević Dušan Savićević je Noulsu prvi put ukazao na postojanje termina andragogija i objasnio mu je korišćenje ovog termina u evropskom kontekstu. 1967. Nouls je prvi put upotrebio termin "androgogija" (engl. androgogy) kako bi objasnio svoju teoriju obrazovanja odraslih. Nakon konsultovanja sa Merriam-Webster ispravio je ovaj termin u "andragogija" (engl. andragogy) i nakon toga nastavio da ga koristi u ovom obliku.

Noulsova teorija zasniva se na šest pretpostavki koje su u vezi s motivacijom u učenju odraslih:[4][5]

  1. Potreba za znanjem: Odraslima je potrebno da znaju razlog zbog koga uče.
  2. Osnova: Iskustvo predstavlja osnovu za sve obrazovne aktivnosti.
  3. Slika o sebi (self-concept): Odrasli preuzimaju odgovornost za svoje učenje; uključeni su u planiranje i evaluaciju.
  4. Spremnost: Odrasli su u najvećoj meri zainteresovani za učenje stvari koje mogu odmah da primene, odnosno koje su relevantne s aspekta njihovog života i rada.
  5. Orijentacija: Učenje odraslih je usmereno na rešavanje problema, pre nego na sadržaj.
  6. Motivacija: Odrasli bolje uče kada su podstaknuti unutrašnjom motivacijom, nego spoljašnjom.

References[uredi - уреди | uredi izvor]