Anastomoza (medicina)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Anastomoza (grč. αναστομωσις - otvarati, lat. anastomosis, engl. anastomose ) je prirodno ili veštački stvorena veza između šupljih struktura u organizmu čoveka, kao što su su krvni i limfni sudovi, organi za varenje ili organi urinarnog trakta, [1] a u anatomiji prirodno spajanje žila ili živaca. Veštački stvorene (hirurške) anastomoze mogu biti patološke (zbog bolesti) najčešće nastale nakon povrede ili infekcije i obično se nazivaju fistule, i hirurškom intervencijom stvorene anastomoze (npr. arterio-venska fistula nastala hirurškim spajanjem arterije i vene za potrebe hemodijalize). [2]

Vrste anastomoza[uredi - уреди | uredi izvor]

Prirodna anastomoza[uredi - уреди | uredi izvor]

Fistulogram - bronhijalne fistule (anastomoze) na vratu
Vilisov krug, anatomski oblik ansatomoze u mozgu

Anastomoza šupljih organa, [3] [4] je najčešće patološka anastomoza (zbog bolesti) koja može biti posledica, traume ili infekcije šupljih organa, creva, jednjaka, mokraćnih puteva itd. Ove anastomoze se obično nazivaju fistule. Traumatske crevne anastomoze se najčešće javljaju:

  • Između dve petlje creva (enteroenterična anastomoza (fistula))
  • Između creva i kože (enterokutana anastomoza (fistula))

Anastomoza krvnih sudova je prirodna (anatomska) ili patološkim procesom stvorena veza između ogranaka dveju arterija ili ogranaka jedne te iste glavne arterije. Anastomoza krvnih sudova može biti: između arterijskih (arterijske anastomoze) i venskih (venske anastomoze) krvnih sudova, koja omogućava preusmeravanje toka krvi kod postojanja barijere u nekom delu krvnog sistema.

Atipična anastomoze krvnih sudova posteljice je uzrok Fetofetalnog transfuzionog sindroma, koja je ozbiljna komplikacija blizanačke trudnoće.

Anastomoza u Feto-fetalnom transfuzionom sindromu
  • Arterijske anastomoze su komunikacije između arterijskih krvnih sudova, poput onih u mozgu, kod cirkulus viciozusa koji zbog začepljenja (ili podvezivanja) jedne od četiri arterije (lat. aa. vertebrales, aa. carotis internae) mogu snabdevati u mlađih osoba deo mozga čija je arterija podvezana, rukama, ili u stomaku omogućavajući adekvatan protok krvi u nekim od začepljenih krvnih sudova.
  • Venske anastomoze su komunikacije u sistemu vena, npr. sistem donje i gornje šuplje vene ili u sistemu vene porte i drugim venama.
  • Arteriovenske anastomoze su direktna veza ili ukrštanje između dva cirkulaciona sistema, između male arterije i njene prateće vena. Ove anstomoze se nalaze na mnogim mestima u telu. U plućima se mogu naći anastomoze kroz koje može proticati 1/10 krvi koju dovodi plućna arterija. U koži ih ima u velikom broju u jagodicama prstiju i osnovi nokta ruke i noge, u oblasti prvog i drugog članka prsta, u dlanu i na tabanima. Arteriovenske anastomoze služe za održavanje krvnog pritiska, za kontrolu protoka krvi u organima kože i od presudnog su značaja za toplotnu regulaciju organizma (pojava hladnih ruku i nogu). Anatomski arteriovenske anastomoze su u normalnom stanju organizma zatvorene. Potreba organa za krvlju nije uvek jednaka, nego se menja prema njegovim funkcionalnim stanjima. Kada je potreba manja, anastomoze skrenu struju krvi, koja tada otiče direktno u vene zaobilazeći kapilare. Na taj način se izbegava nepotrebno preopterećenje krvnog sistema i postiže pravilnija raspodela krvi prema potrebi pojedinih organa. Kontrola otvaranja ove veze je neposredno povezana sa lokalnim (vazoaktivnim) hemijskim supstancama.[5]
    Ove anastomoze se mogu podeliti u dva glavna tipa:
    • Kod prvog tipa, bez epiteloidnih ćelija, nalaze se unutar kružne muskulature uzdužnih glatkih mišićnih snopova koji mogu zatvoriti lumen. Ove anstomoze imaju mehaničku funkciju.
    • Kod drugog tipa arteriovenskih anastomoza razvile su se mišićne ćelije, koje sadrže tuniku mediju, u ćelije koje nalikuju na epitel i zbog toga se nazivaju epiteloidne ćelije. Ove ćelije imaju sposobnost da nabreknu primajući u sebe vodu, čime se lumen anastomoze suzi ili zatvori, i opet splasnu otpuštajući vodu, i tako se lumen anastomoze proširi. Smatra se da anastomoze ovog drugog tipa imaju pored mehaničkog još i neku hemijsku funkciju, na taj način što epitelne ćelije kad splasnu ispuste iz sebe hemijsku supstancu koja ima vazodilatatorno dejstvo (širi krvne sudove). Od ovih anastomoza mogu se razviti tumori (uglavnom benigni) koji jako sporo rastu, ali su jako bolni jer su anastomoze obilno inervisane.

Veštačka anastomoza[uredi - уреди | uredi izvor]

Veštačka anastomoza je anastomoza nastala kao rezultat hirurškog zahvata, koji ima za cilj da izvrši spajanje između dva cevolika ili vrećasta organa, bilo da su to krvni sudovi, jednjak, želudac, žučni putevi, creva, mokraćovod itd. Svrha takvih intervencija je poboljšanje snabdevanja krvlju ili odvođenje sadržaja iz određenih organa i tkiva u nekim vaskularnim, crevnim ili urinarnim bolestima. U digestivnom ili urinarnom traktu anastomoza vrši premošćavanje (zaobilazak) hirurški odstranjenog dela, stvarajući prohodnost cevastom organu posle resekcije (isecanja) njegovog obolelog tkiva.[6]

Indikacije za hiruršku anastomozu mogu biti:

  • Zaobilaženje neuklonjenih prepreka koje ograničavaju prohodnost šupljih organa (suženja-stenoze ili mehanički pritisak tumoroznih masa)
  • Namerno prolazno ili trajno stavljanje nekog bolesnog organa u stanje mirovanja dok se ne stvore povoljnije prilike za kasnijiji radikalni zahvat
  • Ponovno uspostavljanje kontinuiteta između operativno presečenih organa.

Prema načinu izvođenja anastomoza može biti:

1.Termoterminalna (završno-završna anastomoza) – u kojoj se kraj jednog organa (njegovog preseka) spaja se sa krajem (presekom) drugog organa.

2.Terminolaterlna (završno-bočna anastomoza) - u kojoj se kraj jednog ušiva sa bočne strane drugog organa.

3.Laterolateralna (bočno-bočna anastomoza) - u kojoj se bočno (sa strane) vrši prišivanje i spajanje dva organa, koje se može obaviti jednim od sledećih oblika anastomoze;

  • izoperistaltička (jednosmerna anstomoza) – nako koje se sadržaj kroz anastomozirane organe kreće samo odvođenjem
  • anizoperistaltičnka (suprotnosmerna anastomoza) – nakon koje sadržaj dolazi do anastomoze u dovodnom smeru, a zatim se iz nje kreće dalje u suprotnom (antiperistaltičkom) smeru.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. ((bg)) Anastomoza, definicija pojma na: www.puls.bg
  2. ((en)) Anastomosis na: MedlinePlus
  3. Townsend CM, Beauchamp RD, Evers BM, Mattox KL. Sabiston Textbook of Surgery, 17th ed. St. Louis, MO: WB Saunders; 2004: 1439-1464.
  4. Feldman M, Friedman LS, Sleisenger MH, eds. Sleisenger & Fordtran’s Gastrointestinal and Liver Disease. 7th ed. Philadelphia, PA: WB Saunders; 2002:2075.
  5. Anastomoza In: Šerger A, editor. Medical encyclopedia. Volume I. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod; 1970. pp. 145−146.
  6. Stulhofer, M. (1992). Kirurgija probavnog sustava. Grafički zavod Hrvatske. Zagreb.