Amebiaza

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Caduceus.svg
Amebiaza

Amoebiasis

Amoebic dysentery in colon biopsy (1).jpg
Amebna dizenterija debelog creva
ICD-10:

Amebijaza (lat. amoebiasis) je vrsta protozoalne infekcije koja može biti akutna ili hronična, a javlja se u vidu zapaljenja sluznice debelog creva ili drugih vancrevnih manifestacija. Uzročnik bolesti je dizenterična ameba (lat. Entamoeba hystolitica), koji se javlja u vidu vegetativne i cistične forme. Za čoveka je patogena vegetativna forma ovog parazita.[1] Najteži oblik bolesti je tzv. amebna dizenterija.[2]

Oko 90% zaraženih osoba nema nikakve simptome, ali bolest ima potencijal da postane izrazito opasna. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije od amebijaze godišnje oboli oko 40-50 miliona ljudi širom sveta, a između 70.000 i 100.000 slučajeva se završi smrtnim ishodom.[3]

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

-{Entamoeba histolytica

Fedor Aleksandrevič Loš je 1875. godine u Petrogradu pronašao amebu u krvavo-sluzavom sadržaju stolice čoveka umrlog od dizenterije[4] i nazvao ju je -{Amoeba coli, ali nije uočio njeno patogeno delovanje. Tek kasnijim ispitivanjima je utvrđeno da je ovaj mikroorganizam uzročnik jednog oblika dizenterije i karakterističnih jetrenih apscesa. Razliku između ove amebe i nepatogene -{Entamoeba coli uočio je Šaudin 1903. godine i nazvao ju je -{Entamoeba histolytica, istučući time njenu sposobnost destrukcije tkiva.[5]

U prošlosti se najveći broj obolelih javljao u tropskim i suptropskim krajevima i u zemljama sa lošim higijenskim standardima. Ratovi i velike seobe ljudi rasprostranili su je po celom svetu. Danas se amebijaza javlja i u krajevima sa umerenom klimom, ali u znatno blažem obliku.[5]

Etiologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Uzročnik amebijaze, -{Entamoeba histolytica, se javlja u tri oblika: vegetativni oblik ili trofozoit (koji se kreće pomoću pseudopodija), prelazni oblik i tzv. otporni oblik ili cista. Cista histolitične amebe je obavijena čvrstom membranom koja je štiti od različitih nepovoljnih uticaja, tako da se dugo može održati u spoljašnjoj sredini i ona zapravo najčešće prenosi bolest. Vegetativni i prelazni oblik mogu biti uzrok infekcije, ali samo pri direktnom kontaktu.[5]

Izvor zaraze je oboleo čovek (tzv. amebonoša), a parazit se izbacuje preko stolice, gnoja i drugih telesnih izlučevina. Mehanizam zaraze je feko-oralni, a bolesnik unosi cistu amebe preko prljavih ruku, kontaminirane vode, kontaminiranog voća i povrća itd.[6] Pretpostavlja se da su za patogen učinak potrebni, ne samo ameba u jednom od svojih oblika, već i drugi nepovoljni ekološki, termički, atmosferski i drugi uzroci ili neko dodatno crevno oboljenje koje prati oštećenje sluzokože. Tokom nekih virusnih i bakterijskih infekcija dolazi do smanjene produkcije sluzi koja ima zaštitnu ulogu u crevima, a poznato je da ishrana siromašna belančevinama pogoduje pojavi bolesti i njenih komplikacija.[5]

Osetljivost prema ovim amebama je opšta, a bolest ne ostavlja imunitet[1].

Klinička slika[uredi - уреди | uredi izvor]

Crevna amebijaza se odlikuje inkubacijom koja se kreće od nekoliko dana do tri i više meseci, prosečno 2-4 nedelje. Bolest počinje akutno ili sa prodromom (umereno povišena temperatura, glavobolja, adinamija, bol u trbuhu i dr). Stolice su kašaste sa primesama sluzi i krvi, a njihov broj se kreće od 4-5 ili više za 24 časa. Iste su količinski male pri čemu intimno izmešane sa primesma sluzi i krvi, a ne u vidu kapi ili žila kao kod bacilarne dizenterije. Objektivnim pregledom bolesnika zapaža se meteoristični trbuh koji je nadut i bolno osetljiv, a bol prati položaj debelog creva. Amebna dizenterija može da se i zakomplikuje sa masivnim crevnim krvarenjem ili perforacijom debelog creva. Nekomplikovana forma se završava ozdravljenjem tokom 1-2 meseca. Međutim, često dolazi do hronifikacije koja se odlikuje periodima akutizacije i remisije. Kod male dece bolest protiče sa povišenom temperaturom, povraćanjem, dijarejom i znacima gubitka tečnosti i minerala.

Amebna dizenterija može da ima akutni, hronični, lak, težak i fulminantni oblik. Fulminantni oblik bolesti se sreće kod 5-10% hospitalizovanih pacijenata, a prvenstveno kod trudnica i žena u postporođajnom periodu. Kod ove forme sluzokoža debelog creva je u 50% pokrivena ulceracijama (čirevima) pa dolazi do perforacije sa peritonitisom i paralitičkim ileusom. Stanje bolesti se progresivno pogoršava te za nekoliko dana dolazi do smrtnog ishoda.

Vancrevne manifestacije amebijaze nastaju kao posledica hematogene diseminacije parazita najčešće u jetri, plućima, mozgu i na koži. Dospeli parazit u jetri može da izazove akutni amebni hepatitis ili amebni apsces. Kod amebnog hepatitisa zapaža se povišena telesna temperatura i bolna osetljivost jetre.

Pleuropulmonalna amebijaza se javlja kao zapaljenje pluća, apsces ili gnojni pleuritis.

Amebijaza mozga se retko javlja i ponaša kao i svaki drugi ekspanzivni proces na mozgu.[1]

Dijagnoza[uredi - уреди | uredi izvor]

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu epidemioloških podataka (postojanje sličnog oboljenja iz okoline bolesnika, boravak u suptropskim i tropskim predelima), kliničke slike i laboratorijskih i drugih ispitivanja. Laboratorijska dijagnoza je prvenstveno usmerena na direktnu etiološku potvrdu parazita iz sveže stolice ili aspirata amebnog apscesa.[1]

Prevencija i lečenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Prevencija amebijaze se ogleda u stvaranju povoljnih higijenskih uslova života i rada, održavanju lične higijene, pravilnoj ishrani i sistematskom lečenju svih obolelih kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Veliku opasnost predstavljaju tzv. zdrave cistonoše, koje ne pokazuju znakove kliničkih smetnji a u kontaktu su sa hranom.

Lečenje se sprovodi različitim lekovima i dijetnim režimom prehrane, u zavisnosti od stadijuma i organolokalizacije amebijaze.

Slučajevi bolesti[uredi - уреди | uredi izvor]

Jedan od najdramatičnijih slučajeva amebijaze zabeležen je 1933. godine na Svetskom sajmu u Čikagu. Uzrok je bila kontaminacija vode za piće otpadnim vodama iz kanalizacije. Tom prilikom zabeleženo je oko 1.000 obolelih, a 58 slučajeva se završilo smrtnim ishodom.[7] U periodu između maja i septembra 1998. godine u Gruziji je zabeležen 171 slučaj ove bolesti.[8]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 "Amebijaza". http://www.stetoskop.info/zarazne-bolesti/amebijaza.html. pristupljeno 18. 12. 2007.. 
  2. "Rečnik pojmova". http://www.medicina.hr/rjecnik/a-pojam.htm. pristupljeno 18. 12. 2007.. 
  3. {{Cite web |url=http://www.pubmedcentral.nih.gov/articlerender.fcgi?artid=544836 |title=-{In vitro activity of antiamoebic drugs against clinical isolates of Entamoeba histolytica and Entamoeba dispar |accessdate= 19. 12. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}
  4. {{Cite web |url=http://www.nies.go.jp/chiiki1/protoz/morpho/flagella/entamoeb.htm |title=-{Entamoeba |accessdate= 19. 12. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 "Biologija". http://www.biol.pmf.hr/e-skola/odgovori/odgovor315.htm. pristupljeno 18. 12. 2007.. 
  6. "Najčešća gljivična i bakterijska oboljenja". http://www.tetcompany.com/index.php?option=com_content&task=view&id=16&Itemid=27. pristupljeno 18. 12. 2007.. 
  7. "Entamoeba histolytica at FDA". http://www.cfsan.fda.gov/~mow/chap23.html. 
  8. {{Cite web |url=http://www.eurosurveillance.org/em/v04n10/0410-222.asp |title=-{Investigation of an outbreak of amœbiasis in Georgia |accessdate= 19. 12. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).