Alteja

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Prikaz Alteje, Johann Wilhelm Baur

Alteja (grčki: Ἀλθαία, Althaía) bila je, u grčkoj mitologiji, kći kralja Testija i Euritemide te sestra Lede, Hipermnestre, Ifikla i Evipa.[1] Udala se za Eneja, kalidonskog kralja, kome je rodila četiri sina: Meleagra, Tokseja, Tireja, Klimena, kao i tri ćerke: Melanipu (jednu od Meleagrida), Dejaniru i Gorgu.[2] Prema nekim antičkim autorima, Meleagra je Alteja začela s bogom Aresom, a Dejaniru s bogom Dionisom[3] Alteja igra posebno značajnu ulogu u mitu o sudbini njenog sina Meleagra, s obzirom da je ona skrivila njegovu smrt, a on njenu. Kad se Meleagar rodio, Mojre (Suđenice) predvidele su da će on živeti samo dotle dok sasvim ne sagori cepanica koja je gorela na porodičnom ognjištu.

Jedne noći i Enej i Mars spavali su s Altejom, ćerkom Testijevom. Kad se od njih rodio Meleagar, odjednom su se na dvoru pojavile Suđenice Klota, Laheza i Atropa. Ovako su opisale njegov usud: Klota je rekla da će biti plemenit, Laheza da će biti hrabar, no Atropa, posmatrajući jednu cepanicu koji je gorela na ognjištu, reče: "Živeće samo dotle dok ova cepanica ne bude sagorela". Kad je majka mu Alteja to čula, skoči iz kreveta, ugasi kobnu cepanicu i zakopa je u sred dvora, tako da je vatra ne ožari.[4]

U Eshilovim Hoeforama Alteju spominje hor zarobljenica, Klitemnestrinih ropkinja, koji se priseća "mržnje koja nije prezala ni od čega":

Neka se svi mirnoga uma prisete ovoga, kad čuju priču o Testijevoj ćerki, okrutnoj Alteji, koja je vlastitog sina ubila. Skovala je zaveru da spali cepanicu koju je sudbina učinila merom njegova života, a koja se održavala od dana kad je on plačući došao na svet iz majčinih bedara. Namerno, podlo, ona je zapalila ono što je trebalo da traje s njim od rođenja do smrti. Zasjalo je žarko crveno pre no što ga je vatra zacrnila.[5]

Meleagar je izrastao u uglednog princa. Jednog proleća Enej je za žrtvu podneo prve plodove svim bogovima, ali je slučajno izostavio Artemidu. Ljuta zbog te uvrede Artemida je poslala vepra ogromne snage i veličine da pohara kalidonsku zemlju. Meleagar je bio jedan od ratnika koji je učestvovao u lovu na vepra, u kojem su još bili čuvena lovkinja Atalanata i Altejina braća. Meleagar je ubio vepra, ali je njegovu kožu dao Atalanati zato što se zaljubio u nju, ali i zato što je ona zadala životinji prvi udarac. Kad su Altejina braća, "smatrajući uvredom da neka žena dobije nagradu pored muškaraca, uzeli od nje kožu, tvrdeći da im pripada po pravu rođenja, ako je već Meleagar ne želi uzeti",[6] Meleagar je pobesneo i ubio obojicu svojih ujaka (Ifikla i Evipa).

Kad je Alteja to saznala, izvukla je cepanicu odande gde ju je bila sakrila i bacila je natrag u vatru, i tako je ubila Meleagra. Prema nekim vestima, Alteja i Meleagrova žena Kleopatra kasnije su se obesile, a prema drugim, Alteja se probola bodežom.[7][8]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Dopunski izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Thomas Bulfinch. Bulfinch's Mythology: The Age of Fable or Stories of Gods and Heroes. 1855 (Chapter XVIII).