Algol (zvezda)
Ukoliko ste tražili programski jezik, vidite članak Algol.
| Opservacijski podaci Epoha J2000.0 (ICRS) | |
|---|---|
| Sazvježde | |
| Rektascenzija | |
| Deklinacija (astronomija) | |
| Vidljiva veličina (V) | |
Algol ili beta Perseja (lat. β Persei, β Per) je eklipsno promenljiva zvezda u Perseju, prototip svoje klase promenljivih. Algol je tročlani zvezdani sistem. Ime zvezde potiče od arapskog naziva Ra’s Al Ghul, i znači „glava demona“, jer predstavlja oko Meduze čiju glavu drži Persej.[1]
Promenljivost sjaja[uredi | uredi kod]
Algol je još u staroj Grčkoj bio poznat kao „demonska zvezda“, tako da je najverovatnije bila poznata varijabilnost njegovog sjaja.[1] Ipak, u savremenom smislu, Đeminijano Montanari je svojim posmatranjima 1669. godine utvrdio promenljivost sjaja Algola. Džon Gudrik je 1782. izmerio i period između dva minimuma — 2,867 dana. Ideja da Algol čine dve zvede, od kojih ona slabijeg sjaja povremeno pomračuje glavnu zvezdu je postepeno prihvaćena, a svoju konačnu potvrdu je dobila 1889. godine, kada je Herman Fogel pokazao da je period kojim varira radijalna brzina Algola jednak periodu smanjenja sjaja.[2] Čitav proces, od početka opadanja sjaja do povratka na uobičajenu vrednost, traje svega nekoliko sati.[3]
Algol ima dva minimuma sjaja: primarni minimum se dešava kada manje sjajna zvezda zakloni sjajniju, i vidljiv je golim okom (magnituda pada sa 2,1 na 3,4); dok se sekundarni minimum javlja kada sjajnija zvezda zakloni manje sjajnu, ali se tada magnituda smanjuje za svega 0,06. Neposredno pre i posle sekundarnog minimuma dolazi do blagog povećanja magnitude, što se objašnjava refleksijom svetlosti sjajnije komponente o slabiju.[2]
Primarna komponenta[uredi | uredi kod]
Primarna komponenta (Algol A), vidljiva golim okom (magnitude 2,12) je zvezda glavnog niza, spektralne klase B8V, 100 puta luminoznija od Sunca[2] (180 puta ako se posmatra i zračenje u ultraljubičastom delu spektra[3]). Radijus Algola A iznosi 2,89 radijusa Sunca, a masa 3,7 masa Sunca.[1]
Sekundarna komponenta[uredi | uredi kod]
Sekundarna komponenta (Algol B) je subdžin spektralne klase K0IV, magnitude 12,7.[4] Algol B je manje mase od Algola A (0,81 masa Sunca) a dalje je odmakla u evolucionom smislu, što je dugo predstavljalo enigmu, jer masivnije zvezde brže evoluiraju. Međutim, detaljnim analizama je utvrđeno da je A zvezda u početku imala masu 2,5 masa Sunca, a B komponenta 2,8, te da je tokom evolucije sekundarna komponenta odbacila svoje spoljašnje slojeve, koje je delimično preuzela A zvezda, a materijal mase oko 0,8 masa Sunca je izgubljen.[1][3]
Algol A i B su čine blizak dvojni sistem (udaljeni su svega 0,05 AJ[3] ), a ravan u kojoj se kreću je nagnuta na pravac posmatranja pod uglom od 82°, tako da se zvezde samo delimično zaklanjaju, posmatrano sa Zemlje. Međutim, kako je luminoznost Algola B samo 3 puta veća od luminoznosti Sunca, to je dovoljno za navedenu promenu magnitude.[2]
Tercijarna komponenta[uredi | uredi kod]
Treća komponenta, Algol C, je otkrivena kada je ustanovljeno da se period između dva primarna minimuma menja sa vremenom. Ustanovljeno je da je period ove varijacije oko 680 dana. Ruski astronom Aristarh Belopolski je 1906. godine potvrdio postojanje Algola C kada je ustanovio da varijacije u spektralnim linijama Algola koje potiču od promene u radijalnoj brzini takođe imaju period od 1,862 godine superponiran na osnovni period od 2,867 dana.[2]
Algol C je zvezda magnitude 12,5, spektralne klase A7m.[5] Mase 1,8 Sunčevih masa, Algol C se nalazi na približno 3 AJ od Algola A i B[3], što — posmatrano sa Zemlje — nikad ne iznosi više od 0”,1, zbog čega se ne može razlučiti vizuelnim metodama.[2]
Vidi još[uredi | uredi kod]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Paul Murdin, ur. (2001) ((en)). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics. Institure of Physics Publishing. str. 5065. ISBN 978-0-7503-0440-5.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Patrick Moore, ur. (2002) ((en)). Philip's Astronomy Encyclopedia. Philip's. str. 427. ISBN 0–540–07863–8.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Kaler, Jim. „Algol”. Pristupljeno 22. 1. 2013.
- ↑ „ALGOL B -- Star in double system”. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 29. 1. 2013.
- ↑ „ALGOL C -- Star in double system”. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 29. 1. 2013.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Paul Murdin, ur. (2001) ((en)). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics. Institure of Physics Publishing. str. 5065. ISBN 978-0-7503-0440-5.
- Patrick Moore, ur. (2002) ((en)). Philip's Astronomy Encyclopedia. Philip's. str. 427. ISBN 0–540–07863–8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]
- Skripta za računanje vremena minimuma sjaja Algola na sajt Sky & Telescope
- Algol u SIMBAD bazi podataka
- Algol, demonska zvezda (Earthsky Communications Inc.), uključuje i animaciju koja pokazuje nastanak primarnog i sekundarnog minimuma.
- „HD 19356 -- Eclipsing Binary of Algol type”. SIMBAD. Pristupljeno 31 July 2006.
- „Algol 3”. SolStation. Pristupljeno 31 July 2006.
- „4C02517”. ARICNS. 4 March 1998. Arhivirano iz originala na datum 2006-02-10. Pristupljeno 31 July 2006.
- „Algol”. Alcyone ephemeris. Pristupljeno 8 June 2006.
- Bezza, Giuseppe. „Al-ghûl, the ogre”. Cielo e Terra. Arhivirano iz originala na datum 2006-06-20. Pristupljeno 8 June 2006.
- Did the ancient egyptians record the period of the eclipsing binary Algol - the Raging one? (arXiv:1204.6206)