Alergijska bolest
Alergijska bolest je hronično zapaljenjsko stanja uzrokovano imunim mehanizmima, nastalo kao posledica senzibilizacije na različite spoljne agense - alergene. Alergijske bolesti se klinički manifestuju kao rinitis, astma, konjuktivitis, urtikarija, gastrointestinalna alergija, atopijski ekcem, alergijski kontaktni dermatitis i ponekad kao anafilaksija koja ugrožava život bolesnia.[1][2]
Osnovni pojmovi[uredi | uredi kod]
- Alergija
Reakcija preosetljivosti koja je pokrenuta specifičnim imunim mehanizmima naziva se alergija.[3] Može biti posredovana antitelima ili ćelijama. Najčešća antitelima uključenim u alergijski proces su ona iz IgE klase.
- Alergeni
Alergenom se oznalavaju svi antigeni koji uzrokuju alergijsku reakciju.[4]
- Alergijska reakcija
Alergijska reakcija je patološki proces koji može nastati u organizmu čoveka ili životinje samo u slučaju da postoji antigen koji je identifikovan i kontakt antigena sa tkivom koji rezultuje oštećenjem tkiva. Alergiska reakcija se ne manifestuje nakon prvog kontakta sa antigenom, već tek nakon svakog narednog. Alergijskom reakcijom može se smatrati samo ona reakcija pri kojoj se:
- identifikuje antigen.
- utvrđuje uzročna veza između kontakta sa tim antigenom i pojave oštećenja u organizmu.
- otkriva kojim je imunološkim mehanizmom oštećenje uzrokovano.[5]
- Alergijska bolest
Alergijska bolest je bolest imunog sistema, ili hronično zapaljenjsko stanje, uzrokovano imunim mehanizmima, nastalo kao posledica senzibilizacije na različite spoljne agense - alergene.
Patofiziologija[uredi | uredi kod]
Alergijska bolest predstavlja neuobičajen i neprimeren odgovor imunog sistema organizma na raznovrsne antigene sa kojima je organizam došao u dodir. Antigen je bilo koja supstanca koju organizam prepoznaje kao „stranu”, a samim tim i potencijalno štetnu, i protiv nje stvara antitela, kao neku vrstu odbrambenog mehanizma koji nam omogućava zaštitu od svega što organizam smatra opasnim.
Prema tome alergeni su antigeni koji izazivaju alergijske bolesti, koje nastaju nakon dodira alergena i organizma, i u kojima se organizam brani proizvodnjom zaštitnih antitela, imunoglobulina, koji su specifični za svaki alergen (zato je i svaka alergijska bolest specifična).
Reakcija između alergena i specifičnog antitela naziva se alergijskom reakcijom. Ona u zavisno o vrsti tkiva u kojem se odvija alergijska reakcija,oslobađaa mnogobrojne i raznovrsne materije (histamin, proteaza, heparin, faktor aktivacije trombocita, itd), koje potom oštećuju i/ili razaraju tkivo i odgovorne su za nastanak simptoma alergijskih bolesti.
Vreme potrebno da se razvije preosetljivost na antigen, odnosno da organizam stvori antitela i da se alergijska bolest manifestuje, naziva se period senzibilizacija, i može različito da treaje.
Alergijske bolesti[uredi | uredi kod]
Alergijski rinitis[uredi | uredi kod]
Alergijski rinitis je simptomatski poremećaj nosne sluzokože koji se karakteriše zapaljenskom reakcija nastalom nakon kontakta sa alergenima iz okoline. On se može javiti tokom cele godine (nesezonski alergijski rinitis), ili je kod nekih osoba izraženiji tokom određenih perioda u godini (sezonski alergijski rinitis ili polenska kijavica).[6]
Sezonski alergijski rinitis može uzrokovati polen korova, trava ili stabalo, dok kućna prašina, perje, plesni, dlake životinja i neki lekovi (npr nesteroidni antiinflamatorni lek) mogu izazvati nesezonski alergijski rinitis.[3]
Iznenadne promene temperature, fizički napor, duvanski dim ili zagađenost vazduha mogu pogoršati simptome alergijskog rinitisa.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 10 do 25% stanovništva na globalnom nivou boluje od nekog oblika alergijskog rinitisa.[7]
Alergijski konjuktivitis[uredi | uredi kod]
Alergijski konjuktivitis je oboljenje oka koje se češće javlja kod osoba koje imaju neku od alergijskih bolesti. Simptomi se javljaju vezano za sezonu alergena (npr. polen trave), mada alergiju mogu uzrokovati i eke supstance kao što su kozmetika, parfemi, lekovi, proteinske naslage na kontaktnim sočivima i slično.
Bolest obično zahvata oba oka i najčešće je praćena natečenim kapcima i crvenilom vežnjače.
Alergijski rinokonjunktivitis[uredi | uredi kod]
Alergijski rinokonjunktivitis je jedna od najčešćih hronična bolest disajnih puteva koja pokazuje trajni porast prevalencije, što je u poslednjoj deceniji u 21. veka postala globalna pojava.
Bolest se pored nosnih simptoma, vodenasta sekreciju, svrab i kijanje, karakteriše i simptomima zapaljenjskih promena na vežnjači oka.
Polinoza[uredi | uredi kod]
Polinoza ili polenoza, nazivana i polenska groznica ili polenska kijavica i polenska groznica su ranije dosta korišćeni pojmovi za sindrom koji karakteriše sezonski alergijski rinitis, sinuzitis, konjuktivitis, a kod nekih bolesnika udružena je i sa bronhijalnom astmom.[8]
Astma[uredi | uredi kod]
Astma je često hronično upalno oboljenje disajnih puteva koje karakterišu različiti i ponavljajući simtpomi, reverzibilna opstrukcija protoka vazduha i bronhospazam.[9] U uobičajene simptome spadaju teško disanje, kašalj, stezanje u grudima.[10][11]
Smatra se da astmu izaziva kombinacija genetskih i faktora sredine.[12] Dijagnoza se obično zasniva na obrascu simptoma, odgovoru na terapiju i spirometriji.[13] Klinički se klasifikuje na osnovu učestalosti simptoma, forsiranog ekspiratornog volumena u jednoj sekundi (FEV1) i najvišeg nivoa ekspiratornog protoka. Astma se takođe može klasifikovati kao atopijska (urođena) ili neatopijska (stečena), gde se atopija odnosi na predispoziciju prema razvoju reakcija hiperosetljivosti tipa 1.[14]
Lečenje aktutnih simptoma se obično sprovodi inhaliranjem kratkodelujućih beta-2 agonista (kao što je salbutamol) i uzimanjem oralnih kortikosteroida. Kod veoma teških slučajeva potrebni su intravenski kortikosteroidi, magnezijum sulfat i hospitalizacija. Simtomi se mogu sprečiti izbegavanjem pokretača, kao što su alergeni i iritanti, kao i upotrebom inhalacionih kortikosteroida. Dugodelujući beta agonisti (LABA) ili leukotrinenski antagonisti mogu se koristiti zajedno sa inhalacionim kortikosteroidima ako se simptomi astme ne mogu kontrolisati. Prevalencija astme se znatno povećala od 1970-ih godina. Od 2011. godine, 235 – 300 miliona osoba širom sveta boluje, od čega je umrlo oko 250.000 ljudi.[15]
Atopijski ekcem[uredi | uredi kod]
Atopijski ekcem je upala kože kod dece i mlađih osoba sa atopijskom konstitucijom, posredovana sa IgE antitelima, kod kojih osnovu za bolest predstavlja genetska predispozicija za osetljivost ciljnog organa.[3]
Ranije korišćen naziv atopijski ekcem ili sindrom dermatitisa danas je zamenjen terminom ekcem.[16]
Alergijska urtikarija[uredi | uredi kod]
Alergijska urtikarija je zapaljenjska reakcija izazvana imunološkim mehanizmima, obično je IgE antitelima, mada može biti vezana i uz stvaranje imunih kompleksa.[3]
Alergijska kontaktna urtikarija[uredi | uredi kod]
Alergijska kontaktna urtikarija onaj je oblik alergijske bolesti koji se razvija lokalno na mestu kontakta sa alergenom, a izazvana je IgE antitelima.[3] (npr alergija na rukama kos osoba alergičnih na lateks koje nose gumene rukavice,[17] ili urtike na nogama atopičara, senzibilisanih na polen trava nakon šetnje po livadi).
Alergija na hranu[uredi | uredi kod]
Alergija na hranu je bolest koja nastaje alergenima iz hrane, pod uslovm da su imunološki mehanizmi dokazani. Ako su u reakciju uključena IgE antitela, tada je odgovarajući naziv, IgE posredovana alergija na hranu.
Alergija na lekove[uredi | uredi kod]
Alergija na lekove je ona vrsta reakcija kada su imunološki mehanizmi dokazani, da je posredovana antitelima ili ćelijama. Reakcija može biti neposredna (rana) ili odložena (kasna), što upućuje i na verovatni imunološki mehanizam, to jest posredovana IgE antitelima ili ćelijama.[3]
Alergija na ubode ili ugrize insekata[uredi | uredi kod]
Alergija na ubod ili ugriz insekata je pojava preosetljivosti na otrov i pljuvačku insekata posredovana imunološkim mehanizmima.[3] Kada su u reakciju preosetljivosti uključena IgE antitela, tada se naglašava da se radi o IgE posredovanoj alergiji na otrov ili pljuvačku insekata.
Anafilaksa[uredi | uredi kod]
Anafilaksa, čiji naziv potiče od grčkih reči ανα - ana, protiv, a φυλαξις - philaksis, zaštita.[18] je teška alergijska reakcija koja ima brz početak nastanka i razvoja i može da uzrokuje anafilaktični šok sa mogućim smrtnim ishodom.[19][20] Ako je anafilaktična reakcija bila posredovana IgE antitelima, ona se označava kao IgE posredovana alergijska anafilaksija.[4]
U svetu oko 0.05-2% ljudi ima anafilaksu u nekom trenutku života. Ovaj procenat se neprestano povećava u 21. veku.[19]
Anafilaksa obično ima niz simptoma, uključujući svrab, osip, oticanje grla, i nizak krvni pritisak. Najčešći uzroci nastanka ove bolesti su ujed insekta, hrana i lekovi.
Anafilaksa nastaje zbog oslobađanja proteina medijatora iz određenih vrsta belih krvnih zrnaca. Proteini medijatori su supstance koje mogu da izazovu alergijsku reakciju ili da je pogoršaju. Njihovo oslobađanje može biti izazvano reakcijom imunskog sistema ili nekim drugim uzrokom koji se ne odnosi na imuni sistem. Anafilaksa se dijagnostikuje na osnovu simptoma i znakova. Primarni tretman je injekcija epinefrina, koja se ponekad kombinuje sa drugim lekovima.
Klinička slika[uredi | uredi kod]
U alergijskim bolestima alergijska reakvija može izazvati opšte simptome koji su manje više slićni za sve alergijske bolesti i specifične, koji su karakteristični samo za određenu alergijsku bolest.
Opšti simptomi[uredi | uredi kod]
Alergijska reakcija može izazvati različite opšte simptome od kojih su najznačajniji:
- Alergijski rinitis - kijavica
- Upala ždrela
Pražena crvenilom, otokom i rebanjem u grlu
- Plućni sistem
Na plućima dominiraju simptomi alergijskog kašalj, teškog disanja (dispneja), fijeuci i šumovi na plućima, bronhospazam
- Probavne smetnje
Bolovi i grčevi u stomaku, mučnina, povraćanje, prolivi, pečenje na anusu, česte upale hemoroida.
- Kožne tegobe
Na koži se najčešće javlja osipi, urtikarija i otok.
- Urinarne tegobe
Učestalo mokrenje i pečenje u polnom organu
- Kardiovaskularni sistem
Glavobolje, malaksalost, umor, slabost, bledilo, ubrzani puls, nesvestica.
Specifični simptomi[uredi | uredi kod]
Specifični simptomi opisani su kod svake pojedinačne alergijske bolesti, i zato nisu posebno prikazani.
Dijagnoza[uredi | uredi kod]
Dijagnostikovanje alergijskih bolesti zasniva se na osnovu anamneze, fizičkog pregleda i laboratorijskih testova.
Anamneza[uredi | uredi kod]
Subjektivni iskaz bolesnika (odnosno roditelja ako je reč o detetu) i jasna i pravilno postavljena ciljana pitanja iskusnog lekara imaju veliku ulogu u otkrivanju uzroka alergije, jer se na osnovu iskaza bolesnika (roditelja deteta) bira grupa alergena i načini na koji će se sprovesti dijagnostičko ispitivanje alergija.
Laboratorijskih testovi[uredi | uredi kod]
Kožni testovi[uredi | uredi kod]
Ovo su najbrži, najjednostavniji i najisplativiji načini testiranja na alergene.[21] Međutim on često pokazuje lažno negativne rezltate. U praksi se koristi više testova:
- test ubodom lancetom,
- test unošenjem alergena u kožu (intradermalni test),
- test grebenjem,
- test kontaktnim načinom.[21]
Ako je bolesnik alergičan na unetu materiju, javlja se kožna reakcija u vidu crvenila i svraba sve do prave urtikarije. Reakcija je vidljiva nakon 15-30 minuta, i najčešće potvrđuje alergiju na unetu supstancu.[22]
Provokacijski test[uredi | uredi kod]
Izvodi se isključivo u zdravstvenim ustanovama sa posebnim alergološkim odeljenjima. Tokom testa kod bolesnika se izaziva alergijska reakcija blažeg oblika direktnom primenom alergena na sluzokožu nosa, očiju, bronhija ili želuca.
Kako posledice kod testirane osobe mogu biti vrlo ozbiljne (jaka alergijska reakcija sa mogućom anafilaksom) kod izvođenja ovog testa treba biti izuzetno oprezan. Ovi testovi imaju naročiti značaj u dokazivanju alergije na lekove.
Krvni testovi[uredi | uredi kod]
Krvni testovi mogu pomoći pri određivanju da li su simptomi bolesti povezani s alergijom i koji je alergen odgovoran. Uzorak krvi može sadržati mnoštvo eozinofila, vrste krvnih ćelija koje se u povećanom broju nalaze kod mnogih alergijskih reakcija.
Za konačnu dijagnozu alergije nužno je određivanje koncentracije imunoglobulina E (IgE) u krvi. Testom RIST utvrđuje se celokupna količina IgE, a testom RAST određuje se specifični IgE za pojedine alergene, što se izražava u mernim jedinicama IU/ml, i razredima (1-4 ili 1-6).[21]
- Određivanje ukupnih IgE antitela u krvi (RIST)
Ova metoda zasniva se na činjenici da se količina IgE antitela u serumu zdravih osoba menja tokom života i da može biti povećana kod alergijskih, parazitskih i zloćudnih bolesti.
- Određivanje specifičnih IgE antitela u krvi (RAST)
Ovaj test omogućava utvrđivanje količine specifičnih IgE antitela, koja se stvaraju u telu bolesnika na pojedinačne alergene (inhalatorne ili nutritivne).
| Razred | Specifični IgE (IU/ml) | Tumačenje rezultata specifičnih IgE |
|---|---|---|
| 0 | 0,00 - 0,34 | Nije merljiv nivo IgE |
| 1 | 0,35-0,69 | Minimalna količina IgE |
| 2 | 0,70-3,49 | Mala količina IgE |
| 3 | 3,50- 17,49 | Umerena količina IgE |
| 4 | 17,90- 49,90 | Velika količina IgE |
| 5 | 50,00-100,0 | Vrlo velika količina IgE |
| 6 | > 100 | Izuzetno velika količina IgE |
Povećan broj eozinofilnih leukocita (eozinofilija) karakterističan je za hroničnu alergijsku upalnu reakciju, pa se zato često određuje njihov broj u brisu nosne sluzokože (alergijska kijavica), ispljuvka (astma) ili u perifernoj krvi.
Terapije alergijskih bolesti u istraživanjima[uredi | uredi kod]
Istraživači neprestano rade na razvoju alergen-specifične imunoterapije i drugih pouzdanijih oblika lečenja poput vakcina za alergiju.[24] Do sada su istraživanja usmerena na sledeće:
- Terapija peptidima
Ova terapija zasnovana je na T limfocitnom epitopnu za alergene, koja nudi nadu da u ovoj oblasti ima pomaka, mada njihovi klinički rezultati tek treba da se dokažu kod svih oblika alergijske bolesti.[25]
- Terapija humanizovanim monoklonalnim anti-IgE antitelima
Za ova antitela je utvrđeno da mogu biti efikasna u lečenju astme,[26] i alergije na hranu.[27] Anti-IgE tretmana može ponuditi terapeutske mogućnosti i za lečenje osoba sa višestrukim oblicima osetljivosti.
- Anti-citokinska terapija
Ova terapija se istražuje za lečenje astme.
- Anti-interleukin-5 terapija
Ona može da smanji zapaljenje, ali nije uspela da poboljša bronhijalnu hiperreakciju.[28]
- Blokatori faktora nekroze tumora alfa (TNF-α)
Primena blokatora nekroze tumora pokazala je rezultate u istraživanjima, ali je potrebno dodatno raditi na specifičnim blokatore zapaljenskog procesa.[29]
Prevencija[uredi | uredi kod]
Prevencija koja se prvenstveno zasniva na izbegavanju kontakta sa alergenomje najbolji je način lečenja alergijskih bolesti.
- U slučaju alergije na prehrambene namirnice nužno je izbegavati unos određene namirnice, čak iu najmanjim količinama.
- Kod alergija na polen potrebno je izbegavati duži boravak na otvorenom, posebno u vreme cvetanja biljaka.[30] Boravak na otvorenom potrebno je uskladiti s polenskim kalendarima koji su karakteristični za svako podneblje i za svaku biljnu vrstu. Nakon boravka na otvorenom dobro je oprati kosu i otuširati se kako bi se sprečio unos polena u prostor u kojem se boravi, te istresti i razračiti odeću koja je nošena napolju. U šetnju i na duži boravak u prirodi najbolje je otići dan nakon kiše, kad je koncentracija polena u vazduhu najmanja. Prilikom košenja trave ili rada na otvorenom poželjno je koristiti zaštitnu masku.[31]
- Kod alergije na prašinu ili grinje nužno je ukloniti iz prostora u kojem se boravi što je moguće više tekstilnih predmeta (zavese, tepisi, tapiserije, plišane igračke, itd.), a oželjno je nabaviti antialergijske dušeke, ćebad i jastuke. Prostorije treba redovno čistiti vlažnom krpom, provetravati, održavati nisku vlažnost i ne zagrevati ih iznad 22 °C.[32]
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ Johansson SGO, Hourihane JOB, Bousquet J, Bruijnzeel-Koomen C,Dreborg S, Haahtela T, Kowalski ML, Mygind N, Ring J, Cauwenberge van P,Hage-Hamsten van M, Wutrich B. Nomenclature for allergy, An EAACIposition statement from the EAACI nomenclature task force. Allergy 2001;56: 813-24.
- ↑ Johansson SGO, Bieber T, Dahl R, Fridmann PS, Lanier BQ, Lockey RF,Motala C, Ortega Martell JA, Platts-MillsTAE, Ring J, Thien F, CauwenbergeVan P and Williams HC. Revised nomenclature for allergy for global use:Report of the Nomenclature Review Comimittee of the World AllergyOrganization. Allergy. 2004; 113:832-6
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 Johansson SGO, Bieber T, Dahl R, Fridmann PS, Lanier BQ, Lockey RF, Motala C, Ortega Martell JA, Platts-MillsTAE, Ring J, Thien F, Cauwenberge Van P and Williams HC. Revised nomenclature for allergy for global use: Report of the Nomenclature Review Comimittee of the World Allergy Organization. Allergy. 2004; 113:832-6.
- ↑ 4,0 4,1 Johansson SGO, Hourihane JOB, Bousquet J, Bruijnzeel-Koomen C, Dreborg S, Haahtela T, Kowalski ML, Mygind N, Ring J, Cauwenberge van P, Hage-Hamsten van M, Wutrich B. Nomenclature for allergy, An EAACI position statement from the EAACI nomenclature task force. Allergy 2001; 56: 813-24.
- ↑ Dekaris D. Atopija. U: Temeljna alergologija. Zagreb: Školska knjiga (1983). pp. 25—6.
- ↑ Bousquet J, Van Cauwenberge P, Khaltaev N. Allergic rhinitis and its impact on asthma. J Allergy Clin Immunol. 2001; 108 (5 Suppl): S147-334.
- ↑ Hamelmann E, Herz U, Holt A et al. New Visions for basic research and primary prevention of pediatric allergy: An iPAK summary and future trends. Pediatr Allergy Immunol (2008), pp. 19 (Suppl. 19): 4-16
- ↑ Čvoriščec B, Beritić T, Buneta D, Radošević Z, Lovašen-Eberhardt Ž. Pulmologija. U: Dekaris D, Čulo F. Klinička imunologija u nas. Naprijed, Zagreb, (1990), pp. 315–36.
- ↑ NHLBI Guideline 2007: str. 11–12
- ↑ British Guideline 2009: str. 4
- ↑ Shirai T, Matsui T, Suzuki K, Chida K. Effect of pet removal on pet allergic asthma. Chest 2005; 127: 1565-1571
- ↑ Martinez, FD (2007). „Genes, environments, development and asthma: a reappraisal”. Eur Respir J 29 (1): 179-84. DOI:10.1183/09031936.00087906. PMID 17197483.
- ↑ „Asthma: clinical expression and molecular mechanisms”. J. Allergy Clin. Immunol. 125 (2 Suppl 2): S95–102. 2010. DOI:10.1016/j.jaci.2009.10.047. PMC 2853245. PMID 20176271.
- ↑ Stedman's Medical Dictionary (28 izd.). Lippincott Williams and Wilkins. 2005. ISBN 978-0-7817-3390-8.
- ↑ Kanceljak-Macan B, Macan J, Plavec D. Alergeni vanjskih i unutrašnjih prostora i dišni sustav. Arh Hig Rada Toksikol. 2000; 51: 321-33.
- ↑ Spergel JM. Atopic march: link to upper airways. Curr Opin Allergy Clin Immunol 2005; 5: 17-21.
- ↑ Poley GE, Slater JE. Latex allergy. J Allergy Clin Imunol. 2000; 105: 1054-62.
- ↑ Simons, FE; World Allergy Organization (May 2010). „World Allergy Organization survey on global availability of essentials for the assessment and management of anaphylaxis by allergy-immunology specialists in health care settings”. Annals of Allergy, Asthma & Immunology 104 (5): 405-12. DOI:10.1016/j.anai.2010.01.023. PMID 20486330. Arhivirano iz originala na datum 2012-04-26. Pristupljeno 2019-01-15.
- ↑ 19,0 19,1 Sampson, HAGreška u izrazu: Nepoznata riječ „etal”. (February 2006). „Second symposium on the definition and management of anaphylaxis: summary report—Second National Institute of Allergy and Infectious Disease/Food Allergy and Anaphylaxis Network symposium”. The Journal of Allergy and Clinical Immunology 117 (2): 391-7. DOI:10.1016/j.jaci.2005.12.1303. PMID 16461139.
- ↑ Tintinalli 2010: str. 177–182
- ↑ 21,0 21,1 21,2 Wood RA, Phipatanakul W, Hamilton RG, Eggleston PA. A comparison of skin prick tests, intradermal skin tests, and RASTs in the diagnosis of cat allergy. J Allergy Clin Immunol 1999; 103 (5 Pt 1): 773-779.
- ↑ Skin tests used in type I allergy testing. Position paper. Sub-Committee on Skin Tests of the European Academy of Allergology and Clinical Immunology. Allergy 1989; 44 Suppl 10: 1-59
- ↑ Tarle-Bajić, Nives. „Alergološko testiranje (određivanje specifičnih IgE antitijela) iz krvi”. ultrazvuk-tarle.hr. Pristupljeno 09. 05. 2017.
- ↑ Gardner L, O’Hehir RE, Rolland JM. T-cell targeted allergen derivatives for improved efficacy and safety of specific immunotherapy for allergic disease. Curr Med Chem 2003; 2: 351-365.
- ↑ Alexander C, Tarzi M, Larche M, Kay AB. The effect of Fel d 1-derived T-cell peptides on upper and lower airway outcome measurements in cat-allergic subjects. Allergy 2005; 60: 1269-1274
- ↑ Niebauer K, Dewilde S, Fox-Rushby J, Revicki DA. Impact of omalizumab on quality-of-life outcomes in patients with moderate-to-severe allergic asthma. Ann Allergy Asthma Immunol 2006; 96: 316-326.
- ↑ Leung DY, Sampson HA, Yunginger JW, et al; Avon Longitudinal Study of Parents and Children Study Team. Effect of anti-IgE therapy in patients with peanut allergy. N Engl J Med 2003; 348: 986-993.
- ↑ Flood-Page P, Menzies-Gow A, Phipps S, et al. Anti-IL-5 treatment reduces deposition of ECM proteins in the bronchial subepithelial basement membrane of mild atopic asthmatics. J Clin Invest 2003; 112: 1029-1036
- ↑ Berry MA, Hargadon B, Shelley M, et al. Evidence of a role of tumor necrosis factor alpha in refractory asthma. N Engl J Med 2006; 354: 697-708
- ↑ Terreehorst I, Hak E, Oosting AJ, et al. Evaluation of impermeable covers for bedding in patients with allergic rhinitis. N Engl J Med 2003; 349: 237-246
- ↑ Woodcock A, Forster L, Matthews E, et al; Medical Research Council General Practice Research Framework. Control of exposure to mite allergen and allergen-impermeable bed covers for adults with asthma. N Engl J Med 2003; 349: 225-236
- ↑ Gøtzsche PC, Johansen HK, Schmidt LM, Burr ML. House dust mite control measures for asthma. Cochrane Database Syst Rev 2004; (4): CD001187.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Stedman's Medical Dictionary (28 izd.). Lippincott Williams and Wilkins. 2005. ISBN 978-0-7817-3390-8.
