Akuzativ s infinitivom

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Akuzativ s infinitivom (lat. accusatīvus cum infinitīvo) je rečenična konstrukcija prisutna pre svega u latinskom i starogrčkom jeziku, ali i u drugim jezicima (engleskom, nemačkom, španskom)

Latinski[uredi - уреди | uredi izvor]

Konstrukcija akuzativ sa infinitivom je uobičajena gramatička konstrukcija kojom se u klasičnom latinskom izražavao neupravni govor, drugim rečima šta je neko o nečemu ili nekome rekao, mislio, osećao itd.

Upravni govor Neupravni govor
Julija kaže: „Ja sam dobra učenica“. Julija kaže da je dobra učenica.

Konstrukciju čine glavni glagol (lat. verbum regens) aktivnog značenja, subjekat u akuzativu (uvek bez predloga) i predikat u infinitivu.

Latinski Srpskohrvatski (bukvalan prevod)
Iūlia dīcit sē bonam discipulam esse Julija kaže sebe dobru učenici biti

je ovde povratna zamenica koja se odnosi na subjekat glavnog glagola, tj. Iūlia; esse je infinitiv glagola biti.

U poznoklasičnom i srednjovekovnom latinskom konstrukcija akuzativ sa infinitivom postepeno ustupa mesto konstrukciji sa veznikom quod (u značenju „da“).

Latinski Srpskohrvatski
Iūlia dīcit quod bona discipula est.[lower-alpha 1] Julija kaže da je dobra učenica

Na srpskohrvatski jezik konstrukcija se prevodi zavisno-iskaznom rečenicom. Akuzativ se prevodi subjektom, a infinitiv ličnim glagolskim oblikom u vremenu i stanju u kom je infinitiv latinskog glagola.

Infinitiv prezenta

Ako je predikat u infinitivu prezenta, radnja je istovremena sa radnjom glavnog glagola.

Latinski Srpskohrvatski
Fuit enim nobiscum hac aestate vir Rascianus, qui narrat se diaconum esse ecclesiae Byzantii.[lower-alpha 2] Ovog leta je sa nama bio jedan Srbin, koji kaže da je đakon Carigradske patrijaršije.
  • narrat - glavni glagol
  • diaconum - subjekat u akuzativu
  • esse - predikat u infinitivu
Infinitiv perfekta

Ako je predikat u infinitivu perfekta, radnja se desila pre radnje glavnog glagola.

Latinski Srpskohrvatski
Serbliam cisalpinam in quatuor partes tributam fuisse Porphyrogenitus cap. 30 docet.[lower-alpha 3]

Porfirogenit u 30. poglavlju obaveštava da je ovostrana Srbija bila podeljena na četiri dela.

  • Serbliam cisalpinam - subjekat u akuzativu
  • fuisse - predikat u infinitivu
  • docet - glavni glagol
Infinitiv futura

Ako je predikat u infinitivu futura, onda se radnja dešava posle radnje glavnog glagola.

Napomene[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Uporedi francuski veznik que koji se koristi u neupravnom govoru: Julia dit qu'elle est une bonne élève.
  2. Iz pisma Filipa Melanhtona od 25. septembra 1559. Jeronimu Baumgartneru.
  3. Iz: Danijele Farlati, Illyricum sacrum I, str. 123