Aiša

Izvor: Wikipedia
Dio članaka o islamu
Muhammadwives.png
Supruge Muhameda

Hatidža bint Huvejlid

Seuda bint Zama

Aiša bint Ebu-Bekr

Hafza bint Omer

Zejneb bint Huzejme

Hind bint Ebi Umeje

Zejneb bint Džahš

Džuvejrija bint Haris

Remla bint Ebu Sufjan

Rejhana bint Amr

Safija bint Hujej

Mejmuna bint Haris

Marija Kibtija

Aiša bint Abdullah b. Osman b. Amir b. Amr b. K'ab b. S'ad b. Tejjim b. Murre. (arp. عائشة) `ā'isha, „ona koja živi“, takođe se piše i A'ishah, Ayesha, 'A'isha, ili 'Aisha, Turski Ayşe, Majka pravovernih (612 - 678) je bila kćer Ebu-Bekra i Umm Rumman, poreklom iz plemena Kurejš. Aiša je bila udata za Muhameda. Smatra se da je bilja njegova miljenica. U Islamskoj literaturi često se oslovljava sa Majkom verenika.

Udaja[uredi - уреди]

Prema predanju Muhamed je oženio Aišu po naredbi svoga Gospodara Allaha dž.š., a doneo mu je Džibril njen lik u komadu svile, pre nego što će je oženiti. Hadis kaže: „Rekao je Poslanik Aiši: “Pokazano mi je u snu kako te dovodi melek u platnu od kvalitetne svile, govoreći mi: „Ovo je tvoja žena.“ Zatim sam otkrio veo sa tvoga lica, pa kad ono ti. Rekao sam: Ako ovo bude od Alaha, ostvari će se.“

Neslaganja oko Aišinih godina[uredi - уреди]

Postoje različita mišljenja o starosti Aiše u vreme udaje za Muhameda. Prema nekim mišljenjima Poslanik Muhammed se verio sa Aišom, u Meki, kada je imala šest godina, dve godine nakon smrti Hatidže, Muhammedove prve žene, a oženio je u Medini, kada je imala devet godina i to u Ševalu prve godine po hidžri. Sa Poslanikom je živela devet godina, a postala je udovica u osamnaestoj.

Prema drugom mišljenju koje se temelji na računanju Aišinih godina prema njenoj sestri Esmi, Aiša je imala devetnaest godina kada se udala za Poslanika Muhammeda. Naime, kaže se da je Esma imala dvadest osam godina u prvoj godini po Hidžri, a bila je starija od Aiše deset godina, koja je prve godine po Hidžri imala prema ovom računu osamnaest godina. Udala se za Poslanika Muhammeda godinu dana po Objavi, a verili su se kada je imala četrnaaest ili petnaest godina. Esma je umrla u stotoj godini starosti u sedamdest trećoj godini po Hidžri.

Takođe, neki smatraju da je Aiša imala najmanje deset godina u vreme veridbe, a između četrnaest i petnaest godina kada se udala za Poslanika Muhammeda.

Život Aiše[uredi - уреди]

Aiša sa Poslanikom nije imala dece. Dosta predaja govori o tome da je Aiša bila najdraža supruga Poslanikova. Ebu Musa prenosi hadis: „Savršenstvo su dostigli mnogi muškarci, a od žena samo: Merjem bint Imran i Asija bint Muzahim, faraonova žena, a Aiša u odnosu na ostale žene odlikuje kao što popara odlikuje nad ostalim jelima“

Ipak, sama Aiša je bila ljubomorna na Hatidžu, jedinu Poslanikovu suprugu sa kojom je imao potomstvo uprkos tome što je, kada se Aiša udala za Poslanika, Hatidža već bila mrtva.

Poslanik Muhammed je umro na Aišinom krilu.

Prenosilac hadisa[uredi - уреди]

Aiša je prenela je od Poslanika Muhammeda 1210 hadisa. El-Buhari i Muslim, prenosioci pouzdanih hadisa, složili su se na 174 njena hadisa, dok sam Buharija beleži pedeset četiri, a sam Muslim njih šezdeset osam. Najveći broj hadisa koje je prenela Aiša su propisi, zbog toga se kaže da je prenela četvrtinu šerijata. Ata' ibn Ebi-Rebbah kaže: „Aiša je bila najboljeg razumevanja u fikhu, najučenija i najtačnijeg viđenja u svemu uopšteno.“

Mesruk ibn El-Edzde'a je rekao: „Vidio sam starije, ugledne ashabe Poslanika, kako je pitaju o naslednom pravu.“

Od nje prenosi veliki broj ashaba, njen otac Ebu-Bekr, Omer ibn El-Hattab, njegov sin Abdullah, Ebu-Hurejre, Ibn-Abbas, Amr ibn El-As, Ebu-Musa El-Esari, i drugi.

Objave zbog Aiše[uredi - уреди]

Zbog Aiše je došlo nekoliko Objava. Aiša je sa drugom ženom Poslanikovom Hafsom u dogovoru zbog ljubomore Poslaniku rekla da ima neugodan zadah od meda koji je jeo kod Zejnebe, njegove supruge. Drugi hadis kaže da je Poslanik uzeo med od Hafse, a Aiša se dogovorila sa Sevdom. Zbog toga što Poslanik nije volio neugodne mirise, ta zamjerka mu je teško pala i zato je odlučio da više ne uzima med od Zejnebe. Nakon toga je došla Objava ajeta Et-Tarim.

Druga Objava koja je povezana direktno sa Aišom je jedanaesti ajet sure En-Nur.

Pete godine poslije Hidžre, bio je pohod na Beni Mustalik. Na tom pohodu Poslanika je pratila Aiša jer se svaki put Kada je Poslanik kretao na put jedna od njegovih žena išla sa njim. U jednom momentu Aiša, se udaljila od kolone radi obavljanja nužde. Kada se vratila, svi su već bili otišli i niko nije primijetio da je ona ostala jer je bila jako lagana i niko nije primjetio da je nema devi, koju su odveli misleći da je ona u koljevci na devi. Aiša kada je shvatila da je ostala iza karavane je ostala na tom mjestu čekajući da se vrate po nju i međuvremenu je zaspala. Tada je naišao Safvan bin Muattal es-Sulemi i kada je prepoznao da je to Aiša, supruga Poslanika Muhammeda, odmah ju je na svojoj devi povezao ka vojsci i koloni. Njeno izostajanje i gubljenje iza ostalih bio je povod da je Abdullah bin Ubejj bin Ebi Selul optuži za blud. Uskoro je cijela Medina čula za to. Ta situacija potrajala je oko mjesec dana dok nije došla Objava u kojoj se kaže da je ta optužba na račun Aiše laž.

Smrt[uredi - уреди]

Pošto je postojala direktna zabrana venčanja sa suprugama Poslanika Muhammeda, Aiša se posle smrti svoga muža nije nikada više udala.

Aiša je umrla 17. ramazana, 58. godine po hidžri, a sahranjena je u Bekijji.

Vanjske veze[uredi - уреди]

  1. Starost Aiše u vrijeme udaje
  2. Život Aiše r.a.