Ablativ apsolutni

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Ablativus absolutus (аблатив апсолутни, слободни/независни аблатив) је латинска партиципска конструкција, која може да замени временску, узрочну, допусну и погодбену реченицу и да стоји посве самостално. Састоји се из именице или заменице у аблативу и партиципа (презента или перфекта) који се уз њу слаже у роду, броју и падежу. Уместо партиципа могу стајати именице који значе част, службу или људско доба као нпр. consul, praetor, dux, adiutor, auctor, puer, senex или придеви као што су invitus, vivus, ignarus, salvus, plenus.

На српски језик аблатив апсолутни може се превести:

  • саставном реченицом (и, па, те, ни, нити)
  • једном од зависних реченица (најчешће временском, ређе узрочном, допусном или погодбеном)
  • глаголским прилогом свршеним на-вши
  • предложним изразима (Cesare duce под вођством Цезара),
  • а ако се састоји из именице и имена преводи се изразом за време (Cicerone consula за време Цицероновог конзуловања).

Пример аблатива апсолутног са вредношћу временске реченице:

Caesar Pompeio victo in Asiam profectus est.

Када је Цезар победио Помпеја кренуо је у Азију/Пошто је победио Помпеја, Цезар је кренуо у Азију.

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Б. Шијачки-Маневић, Граматика латинског језика, Београд 1996, стр. 247-51.