Abhidhamma
Abhidharma (sansk. अभिध) ili abhidhamma (pali) je budistički pojam koji znači viša dharma, dalja nauka ili vrhovni zakon ('metafizika' ili 'peri phainomena').[1] Abhidharma se obično odnosi na komentare Budinih kazivanja, odnosno sutri.[2]
Bez obzira kako preveli ovaj izraz, radi se o nadgradnji najranije buddhističke misli i u smislu metafizike, ali više u smislu odredene fenomenologije. Na Zapadu se abhidhamma najčešće naziva buddhističkom psihologijom, ali ona nije samo to, već tumači i razrađuje strukturu obeju strana odnosa subjekt-objekt, i funkcionisanja stvarnosti i psihičkih pojava.[1]
Abhidhamma Pitaka je treći deo budističkog pali kanona, pa se u tom smislu odnosi i na tekstualnu tradiciju. Abhidhamma Pitaka je zbirka tekstova kojima se sistematiše Budino učenje. To je kasnija zbirka analitičkih rasprava zasnovanih na spiskovima kategorija izvedenih iz učenja izloženog u govorima. Dodata je kanonu nekolika vekova posle Budine smrti. Abhidhama tumači i razrađuje strukturu odnosa subjekt-objekt, kako funkcionisanja stvarnosti tako i psihičkih pojava. Tri od sedam knjiga abhidhamma su psihološke prirode.[3]
Porast broja kontradiktornih abhidharmi (komentara sutri), doveo je nastanka brojnih škola u ranom budizmu.[2]
Literatura[uredi | uredi kod]
- Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša.
- Elijade, Mirča (1996). Vodič kroz svetske religije. Beograd: Narodna knjiga.
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Iveković 1977: str. 131–152
- ↑ 2,0 2,1 Elijade 1996: str. 40–59
- ↑ „Rečnik pali i budističkih termina”. Arhivirano iz originala na datum 06. 01. 2011. Pristupljeno 07. 01. 2011.
