A. den Doolaard
| A. den Doolaard | |
|---|---|
 | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | Cornelis Johannes George Spoelstra jr. 7. februar 1901. Zwolle |
| Smrt | 26. 6. 1994. (dob: 93) Hoenderloo |
| Pseudonim | A. den Doolaard |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | književnik |
| Opus | |
| Književni pravac | vitalizam |
| Znamenita djela | |
A. den Dolard (Zvole, 7. februar 1901 – Hunderlo, 26. jun 1994) je pseudonim holandskog pisca Kornelisa Johanesa Georga (Boba) Spulstra mlađeg.
Biografija[uredi | uredi kod]
Otac mu je bio sveštenik Holandske reformisane crkve (Nederlandse Hervormde Kerk). Sin Bob je, međutim, u svojoj sedamnaestoj godini okrenuo leđa crkvi. Pohađao je srednju školu (HBS ) u Hagu. Nakon smrti svoga oca postao je računovođa u Batavskoj naftnoj kompaniji (od 1920 do 1926). Godine 1926. debitovao je zbirkom vitalističke poezije Zaljubljeni betondžija (De verliefde betoonwerker). Godine 1928. napustio je svoj posao i krenuo u putešestvija po Balkanu i Francuskoj, gde je radio različite poslove, od zidara i berača grožđa do zemljoradnjika i lučkog radnika. Iskustva koja je stekao prilikom svojih pustolovina obradio je u svojim romanima i novinskim člancima. Njegov biograf Hans Olink je u njegovoj biografiji Opijen životom (Dronken van het leven) otkrio da je Den Dolard 1993. godine u Makedoniji ubio ljubavnika svoje prve žene.[1]
Den Dolard je rano upozoravao na opasnosti fašizma koji je sve više uzimao maha. Zbog njegovih krajnje otvorenih članaka deportovan je iz Austrije, a bio mu je zabranjen ulaz i u Nemačku, Bugarsku i Italiju. Tokom svojih putovanja po Bugarskoj upoznao se, naime, sa kasnijim atentatorom na kralja Aleksandra i sa političkim motivima V.M.R.O.-a. Ta svoja iskustva objavio je 1932. u dnevnom listu Het Volk i NRC.
Na svojim višemesečnim pešačenjima po Albaniji i Jugoslaviji - prvo je preduzeo 1931. godine - sakupljao je utiske i opservacije iz kojih su kasnije nastala mnoga nezaboravna dela holandske književnosti kao što su Gostionica s potkovicom (De herberg met het hoefijzer, 1933), Orijent ekspres (Oriënt-Express, 1934), Svadba sedmorice cigana (De bruiloft der zeven zigeuners, 1939) i Zemlja iza božijih leđa (Het land achter Gods rug, 1956). U prevodu Mile Drašković, supruge tadašnjeg jugoslovenskog ambasadora u Hagu, objavljena su u Beogradu njegova dela Nazad, more! (1954) i Zemlja iza božijih leđa.
Njegov prvi turistički vodič kroz Jugoslaviju nastao je doduše tek 1956. godine , ali su njegove reportaže i romani bili ti koji su pobudili pažnju holandske javnosti za jugoistok Evrope, kako za tamošnja politička događanja tako i za prirodne lepote i kulturnu osobenost.
Kada su maja 1940. godine nemačke trupe upale u Nizozemlje, Den Dolard i njegova žena su biciklima izbegli na jug. Naposletku im je pošlo za rukom da se domognu Engleske, nakon što su skoro godinu dana boravili u Višijevskoj Francuskoj. Den Dolard je u Londonu radio kao radio-spiker pri stanicama De Brendaris i Radio Oranje (radio program holandske vlade u izgnanstvu, emitovan iz Londona).
Nakon Drugog svetskog rata Den Dolard je napisao izveštaj o isušivanju Valherena[2], da bi se kasnije na neko vreme nastanio u SAD i Jugoslaviji. O Jugoslaviji, koju je smatrao svojom drugom domovinom, priredio je zajedno sa holandskim fotografom Kasom Orthajsom (Cas Oorthuys) turistički vodič koji je doživeo nekoliko izdanja.
Godine 1962. učestvovao je u prvoj demonstraciji protiv atomskog oružja u Amsterdamu. Porodica Spulstra je od 1954. godine živela u Hunderlou. Odatle je Den Dolard polazio na mnoga putovanja. Ova iskustva je obradio u romanima, novinskim člancima i putopisima.
Svoj život i delo Den Dolard je pretočio u autobiografijsku knjigu Život jednog lutalice (Het leven van een landloper). Njegova biografija Opijen životom Hansa Olinka objavljena je 2011. godine.
Spomenik[uredi | uredi kod]
U Ohridu u Makedoniji je 29. maja 2006. godine otkriven spomenik u čast A. den Dolarda. Njegovo ime nosi i jedan trg. Spomenik je dizajnirao čuveni makedonski arhitekta Vladimir Taić, na osnovu ideje šefa holandske Privredne komore u Makedoniji, Petera Bosea.[3] Nalazi se ispred hotela Millennium i hotela Lebed. Po objavljivanju njegovor romana Svadba sedmorice cigana 1939. godine, u Holandiji je zabeleženo izuzetno interesovanje za Ohrid, što je na vrhuncu rezultiralo cifrom od oko 50.000 posetilaca iz Holandije na godišnjem nivou.
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Bojana Budimir, spoljna saradnica na katedri za nederlandistiku Filološkog fakulteta u Beogradu je za potrebe ove biografije našla arhivsku građu u Arhivu Jugoslavije.
- ↑ Valheren je nekada bilo ostrvo koje je posle Drugog svetskog rata, putem isušivanja, pripojeno ostatku Holandije. Danas ova oblast čini zapadni deo provincije Zeland i sastoji se od opština Midelburh, Vere i Vlisingen.
- ↑ Monument voor A. den Doolaard in Ohrid
Vanjske veze[uredi | uredi kod]
- Website gewijd aan A. den Doolaard
- Šablon:Link dbnl auteur
- Biografie A. den Doolaard
- Televisie interview in de IJsbreker van Adriaan van Dis met A. den Doolaard op 11 februari 1990.
- Recensie Albanese vertaling van "De Herberg met het Hoefijzer" van A. den Doolaard op Volkskrantblog Arhivirano 2009-05-14 na Wayback Machine-u
