1887

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa 1887.)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 18. vijek19. vijek20. vijek
Decenija: 1850-e  1860-e  1870-e  – 1880-e –  1890-e  1900-e  1910-e
Godine: 1884 1885 188618871888 1889 1890
1887. po kalendarima
Gregorijanski 1887. (MDCCCLXXXVII)
Ab urbe condita 2640.
Islamski 1304–1305.
Iranski 1265–1266.
Hebrejski 5647–5648.
Bizantski 7395–7396.
Koptski 1603–1604.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 1942–1943.
Shaka Samvat 1809–1810.
Kali Yuga 4988–4989.
Kineski
Kontinualno 4523–4524.
60 godina Yin Vatra Svinja
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11887.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1887 (MDCCCLXXXVII) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).


Događaji[uredi - уреди | uredi kôd]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 2. 2. - Prvi Dan mrmota u Punxsutawney, Pennsylvania.
  • 4. 2. - Akt o međudržavnom prometu reguliše železničku industriju u SAD - prvi savezni zakon koji regulira privatnu industriju.
  • 5. 2. - Premijera Verdijeve opere Otello u Milanu.
  • 5. 2. - U San Franciscu je palo devet centimetara snega.
  • 8. 2. - Dawesov akt ovlašćuje predsednika SAD da nadzire indijanske zemlje i deli ih u pojedinačne privatne parcele - Indijanci će izgubiti većinu svoje zemlje do ukidanja zakona 1934.
  • 14. 2. - Objavljena peticija "Umetnici protiv Ajfelove kule": Komitet Tri stotine obuhvata neke od najpoznatijih ličnosti kulture i umetnosti, buni se zbog gradnje "beskorisne i monstruozne" građevine.
  • februar - Nakon nekih provokativnih akcija francuskog ministra rata Boulangera, Nemci pozvali 70.000 rezervista.
  • 20. 2. - Bismarckovom inicijativom obnovljen Trojni savez Nemačke, Austrougarske i Italije, mada su poslednje dve u konfliktu interesa na Balkanu.
  • 21. 2. - Izbori u Nemačkoj, uspeh Nacionalnih liberala i konzervativaca ("Partije kartela" 1887-90).
  • 23. 2. - Zemljotres pogodio francusku i italijansku rivijeru, oko 2.000 mrtvih.
  • zima - Izvršena je regulacija Neretve od Metkovića do ušća.[1]
  • februar - maj - Sredozemna antanta: niz sporazuma uz posredovanje nemačkog kancelara Bismarcka, između Britanije i Italije, odn. Austrougarske i Španije - protiv Rusije na Balkanu i Francuske u severnoj Africi.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi kôd]

April/Travanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 3. 5. - Eksplozija u rudniku kod Nanaima u Britanskoj Kolumbiji, poginulo 150 rudara.
  • 12. 5. (30. 4. po j.k.) - Kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar otputovali na Krim.
  • 13. 5. - U Beogradu osnovana Opservatorija Velike škole za osmatranje vremena.
  • 14. 5. - Proglašen Zakon o uređenju posalah crkve grčko - iztočne i uporabi ćirilice u Kraljevini Hrvatskoj i Slavoniji, tzv. "Srpski zakon", ali njime niko nije zadovoljan.
  • maj? - Branislav Nušić objavio pesmu "o dva raba", o pogrebima ratnog heroja i majke političara, koja će izazvati kraljev gnev i Nušićevu robiju.
  • 20. 5. - Aleksandar Uljanov, stariji brat Vladimira Iljiča, i još četvorica obešeni zbog zavere za ubistvo cara Aleksandra III.
  • 23. 5. - Kraj Kulturkampfa: papa Lav XIII. prihvata civilni brak u Nemačkoj, kao i državni nadzor nad školama i zabranu politike za sveštenike.
  • 30. 5. - Smenjen francuski ministar rata Georges Ernest Boulanger, ali ima veliki broj pristalica.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Ferdinand I, vladar Bugarske 1887-1918.
  • 1. 7. - U Beogradu osnovana prva astronomsko-meteorološka stanica u Srbiji.
  • 1. 7. - Počinje gradnja železne strukture Ajfelove kule.
  • 6. 7. - Havajski kralj Kalākaua prinuđen od antimonarhista, uglavnom belih Amerikanaca, da prihvati "Bajonetski ustav" kojim mu je oduzeta većina vlasti; povišenim prihodovnim cenzusom oduzeto pravo glasa dve trećine domorodačkih Havajaca.
  • 7. 7. - Bugarska kriza okončana izborom Ferdinanda od Saxe-Coburga za kneza (do 1918, od 1908 kao car) - Rusija se protivi, Ferdinand ima podršku u Beču, strahuje se od rata između Rusije i Austrougarske.
  • 13. 7. - Skupštinska komisija ustanovila da Srbija duguje 286.187.000 din., uz budžetski manjak od 25 miliona.
Gradi se Ajfelova kula

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 8. - Novi Zeland anektirao Kermadecove otoke.
  • avgust - U Ženevi osnovana jermenska Socijaldemokratska partija Hunčak.
  • avgust - Srpska vojska izvodi eksperiment sa signalnim balonom, između palilulske kasarne i Avale.[2]
  • 23. 8. - U Velikoj Britaniji donesen Zakon o trgovačkim markama (Merchandise Marks Act) koji zahteva oznaku zemlje porekla robe - nastaje oznaka Made in Germany, kako bi kupci odlučili hoće li kupovati robu iz ove protekcionističke zemlje.
  • 31. 8. - Osnovan Streljački savez Srbije.

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 9. - Stefan Stambolov, raniji bugarski regent, postaje predsednik vlade (do 1894).
  • 5. 9. - Požar u pozorištu u Exeteru, Engleska, 186 mrtvih.
  • 28. 9. - Počinje poplava Žute reke u Kini koja odnosi najmanje 900.000 života.
  • 29. 9. (17. 9. po j.k.) - Skupštinski izbori u Srbiji: naprednjaci iz straha ne učestvuju, radikali dobijaju više narodnih mandata od liberala.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 10. - Italijanski premijer Crispi posetio nemačkog kancelara Bismarcka.
  • 1. 10. - Britanci postigli sigurnosni sporazum sa Kalatskim Kanatom (Baludžistan).
  • 7. 10. - U Francuskoj otvoren skandal sa odlikovanjima: Daniel Wilson, zet predsednika Grévyja, umešan u dodelu Legija časti za novac.
  • 12. 10. - U Japanu osnovana firma za proizvodnju klavira i harmonijuma, kasnija Yamaha.
  • 17. 10. - Ustanovljena Francuska Indokina (traje do 1954).

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi kôd]

Emile Berliner sa ranim oblikom gramofona
  • 6. 11. - Osnovan Celtic F.C., prvi meč sledećeg maja.
  • 6. 11. - Izmena ustava u Holandiji: pravo glasa više nije cenzitarno već zavisi od minimalnog bogatstva i obrazovanja, što omogućuje širenje prava (odredba je poznata kao "članak-kaučuk").
  • 8. 11. - Emile Berliner dobio patent na gramofon.
  • 9. 11. - Osnovano prvo zanatlijsko društvo u Srbiji.
  • 9. 11. - SAD ušle u posed buduće pomorske baze Pearl Harbor u Kraljevini Havaji.
  • 10. 11. - Lombardverbot: Bismarck naložio Reichsbanci da više ne koristi ruske obveznice kao jamstvo[3], čime želi sprečiti zajmove za oružje i strateške železnice i učiniti Rusiju poslušnijom - ali doći će do približavanja Rusije i Francuske.
  • 10. 11. - Louis Lingg se ubio detonatorom pre nego što je mogao biti obešen zbog bombe na Haymarketu (ostala šestorica obešena sutradan).
  • 13. 11. - Mitropolitu Mihailu, zbačenom 1881, i episkopima zbačenim jer su ga podržavali, priznato samo pravo na penziju (Rusija traži povratak na položaj).
  • 13. 11. - "Krvava nedelja" u Londonu: demonstracije protiv nezaposlenosti i prinudnih zakona u Irskoj, došlo do sukoba sa policijom i vojskom u kome su poginula trojica demonstranata (novi sukob i žrtve 20. 11.).
  • novembar - Michelson–Morleyjev eksperiment: brzina svetlosti je nezavisna od kretanja, što znači da nema etra.
  • novembar - Objavljen A Study in Scarlet, prvi roman sa Sherlockom Holmesom.
  • novembar - Otvorena pruga Bela Palanka - Pirot.
  • 16. 11. - Uspostavljena Anglo-francuska zajednička komisija za upravu nad Novim Hebridima (kondominijum od 1906, nezavisni Vanuatu od 1980).
  • 19. 11. - Holandski putnički brod W. A. Scholten se sudario u La Manšu sa britanskom ugljaricom, 132 mrtvih.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 12. - Kinesko-portugalski ugovor: prema portugalskom tumačenju, dobili su suverenitet nad Makaom (u njihovim je rukama do 1999).
  • 2. 12. - Skandal sa odlikovanjima prinudio na ostavku predsednika Francuske Julesa Grévyja, mada nije bio lično umešan; naslediće ga Marie François Sadi Carnot (do 1894).
  • 16. 12. - Sultan Maldiva potpisao ugovor kojim ostrva postaju britanski protektorat (do 1965).
  • 17. 12. - Bismarck udvostručio carinu na žito, što najviše pogađa uvoz iz Rusije ali efekat je privremen[4].
  • 19. 12. - Spajanjem dve ranije organizacije osnovano Nemačko kolonijalno društvo.
  • 23. 12. (11. 12. po j.k.) - Naknadni izbori u Srbiji, radikali se žale na policijske zloupotrebe.
  • 29. 12. (17. 12. po j.k.) - Pad Ristićeve "savezne" vlade u Srbiji - radikali tražili ostavku liberalnog ministra unutrašnjih dela Radivoja Milojkovića.
  • 31. 12. - Radikalna vlada u Srbiji, u dogovoru sa kraljem Milanom - na čelu je pukovnik Sava Grujić.

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi kôd]

Rođenja[uredi - уреди | uredi kôd]

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi kôd]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi kôd]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi kôd]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi kôd]

Smrti[uredi - уреди | uredi kôd]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1887.

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi kôd]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi kôd]

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]