1,3-Benzodioksol

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
1,3-Benzodioksol
Kekulé, skeletal formula of 1,3-benzodioxole
Ball and stick model of 1,3-benzodioxole
Identifikacija
CAS registarski broj 274-09-9
PubChem[1][2] 9229
ChemSpider[3] 13881169 YesY
EINECS broj 205-992-0
UN broj 1993
MeSH 1,3-Benzodioxole
ChEBI 38732
RTECS registarski broj toksičnosti DA5600000
Bajlštajn 115506
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula C7H6O2
Molarna masa 122.12 g mol−1
Gustina 1,064 g cm-3
Tačka ključanja

173 °C, 446 K, 343 °F

log P 2,08
Napon pare 1,6 kPa
Termohemija
Std entalpija
sagorevanja
ΔcHo298
-3,428 MJ mol-1
Opasnost
EU-klasifikacija Harmful Xn
NFPA 704
NFPA 704.svg
2
1
0
 
R-oznake R20/22
S-oznake S22, S24/25
Tačka paljenja 61 °C

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

1,3-Benzodioksol je u hemiji, a posebno u organskoj hemiji, aromatična funkcionalna grupa.[4][5] 1,3-Benzodioksol se koristi u detekciji gemoloških stimulanata. On je prekurzor parfema, insekticida i lekova, npr. on se koristi u sintezi safrola.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. http://www.organic-chemistry.org/books/reviews/0198503466.shtm. 
  5. Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. http://books.google.com/books?id=JDR-nZpojeEC&printsec=frontcover. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]