Церовица (Кучево)
За остале употребе, погледајте Церовица (разврставање).
| Церовица | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Браничевски |
| Општина | Кучево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 381 |
| Положај | |
| Координате | 44°27′41″N 21°38′22″E / 44.4614°N 21.6394°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 195 m |
  Церовица Церовица (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 12240 |
| Позивни број | 012 |
| Регистарска ознака | PO |
Координате: 44° 27′ 41" СГШ, 21° 38′ 22" ИГД
Церовица је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 381 становника (према попису из 1991. било је 436 становника).
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Церовица живи 308 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,8 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 125 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05. Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 270 | 70,86% | ||
| Власи | 94 | 24,67% | ||
| Хрвати | 5 | 1,31% | ||
| Румуни | 2 | 0,52% | ||
| Југословени | 2 | 0,52% | ||
| Албанци | 1 | 0,26% | ||
| непознато | 3 | 0,78% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 3 | 5 | ||
| 75-79 | 7 | 13 | ||
| 70-74 | 11 | 13 | ||
| 65-69 | 6 | 11 | ||
| 60-64 | 15 | 9 | ||
| 55-59 | 11 | 10 | ||
| 50-54 | 14 | 10 | ||
| 45-49 | 16 | 12 | ||
| 40-44 | 13 | 15 | ||
| 35-39 | 16 | 8 | ||
| 30-34 | 8 | 15 | ||
| 25-29 | 10 | 14 | ||
| 20-24 | 16 | 15 | ||
| 15-19 | 9 | 11 | ||
| 10-14 | 13 | 7 | ||
| 5-9 | 9 | 15 | ||
| 0-4 | 12 | 8 | ||
| просек | 39.8 | 41.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 155 | 32 | 104 | 13 | 6 | - |
| Женски | 162 | 25 | 104 | 24 | 9 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 78 | 16 | - | 8 | 22 | 1 | 5 | 7 | 6 | 3 |
| Женски | 47 | 10 | - | - | 19 | 1 | 1 | 5 | 2 | - |
| Оба | 125 | 26 | - | 8 | 41 | 2 | 6 | 12 | 8 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 1 | 1 | 3 | 4 | - | - | 1 | |
| Женски | - | 1 | 4 | - | 4 | - | - | - | - | |
| Оба | - | 1 | 5 | 1 | 7 | 4 | - | - | 1 |
Географија[uredi | uredi kod]
Село Церовица се налази у источној Србији на 153 км источно од Београда, а само 2 км од Кучева. На обронцима Звишких и Хомољских планина протеже се село Церовица са просечном надморском висином од 195 м.
Историја[uredi | uredi kod]
Први подаци о насељу на подручју садашње Церовице потичу из периода Римског царства. Међу првим становницима тадашњег насеља били су Келти и они су насељавали подручје поред потока такозвано Цоровица, западно од данашње Колоније.
Келти су махом били рудари који су радили у руднику у Мајдан - Кучајни. Из тог периода постоје остаци гробља видљиво и данас.
Други погром ових становника десио се у периоду Турака. Село је било изграђено у забаченим густим шумама али је турски пут пролазио делом територије паралелно куда води данас асфалтни пут за центар насеља Церовица. Пролазећи ту у одласку за Кладурово у рано јутро, турска војска чувши петлове открили су село и побили све што су затекли и све куће спалили.
Подаци говоре да је након тога формирано насеље у делу такозваном Шћомна (Старо село). Међу првим који су се доселили у Шћомну био је Јова Прву бежећи од зулума Турака из околине Кривељ код Бора. У том периоду важило је да турски субаша прву ноћ проведе са младом када се наш човек жени, али Јова Прву је дохватио пушку и убио субашу и тако се склонио на ово скривено место и ту са женом саградио кућу поред извора звано Чесма. Убрзо затим дошао је и његов брат, доселио се и саградио кућу поред другог извора звани Бобат.
Карактеристика тог насеља је била да су сви житељи имали куће са окућницом поред пута и потока не већи од 5 ари. Њихова имања су се налазила на подручју данашњег дела Церовице тз. Поље, Бојнатовац и Ваља. Да би обрађивали своја имања и гајили стоку морали су сваког јутра да иду на своје салаше, а увече да се врате својим кућама. У центру села су изградили заједничку колибу са пространом просторијом која им је служила за њихове скупове и народна весеља.
Такође на подручју Шћомне сада већ Церовице а помиње се од 1465. године од када званично постоји под тим именом, постојало је и месно гробље. Назив је добило од трговаца који су пролазили путем из Горње Крушевице (садашње Кучево) за Кладурово па видевши простране столетне церове шуме повикаше у глас „како су лепи ови церови“ и дадоше насељу име Церовица које се и до данас очувало. Због свакодневног мукотрпног одласка и повратка из села на салаше и обрнуто, након Другог светског рата почиње масовно исељавање из старог села Церовице и свако гради нову кућу на свом имању на подручју дела Поље и Бојнатовац. На тај начин од села збијеног типа настало је село разбијеног типа са засеоцима Бојнатовац, Поље - Центар, Старо село - Ваља.
Карактеристично је да се вековима на овом подручју становниство бавило пољопривредом и сточарством. У ранијем периоду ради лакшег чувања многобројне стоке постојала је утрина - ограђени простор удружених пашњака на коме се стока водила на испашу, а иначе бригу око ограде су водили власници стоке тако што су чувајући стоку имали деонице да обилазе и поправљају оштећења. Улаз у саму утрину је био у пределу званом Огрез. У ранијем периоду постојао је старешина села или кмет, а међу првима се помиње Петрић који је највише допринео формирању Церовице и организовању људи на овим просторима. Данас су грађани у насељу Церовица организовани ради остваривања својих потреба у оквиру Месне заједнице Церовица, а који је део јединственог система локалне самоуправе у Општини Кучево.
Седиште МЗ Церовица је у Церовици - Дом културе. МЗ Церовица граничи се са следећим МЗ: Кучево, Кучајна, Каона и у југозападном делу са Националним парком према Крсту. Церовица има развијену путну мрежу на својој територији куд пролази и регионални пут Кучево Петровац, а такође центар је асфалтним путем повезан са центром Кучева, остала путна мрежа су путеви насипани ризлом.
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
