Ustav Srbije od 1869. godine

Stanje pre donošenja Ustava

U drugoj polovini XIX veka, Srbija je privredno nerazvijena zemlja. 90% stanovništva se bavilo poljoprivredom, zanatstvom 5-6%, a građanski sloj je činio 4-5% populacije. To su: bogati trgovci, činovnici, inteligencija, bogate zanatlije i imućni seljaci. Knez Mihailo Obrenović je poverio nacrt za izradu Ustava predsedniku Apelacionog suda Radivoju Milojkoviću. 29. maja 1868. godine izvršen je atentat na kneza. Velika narodna skupština održana u Topčideru, 20. juna 1868, odobrila je proglašenje maloletnog Milana Obrenovića za kneza, te odredila namesništvo: Milivoje Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović. U Srbiji su prisutne dve političke struje: konzervativci i liberali. Konzervativci (Ilija Garašanin) su se zalagali za ograničavanje narodne slobode u korist kneza, za razliku od liberala (Jovan Ristić) koji su se zalagali za šire političke i građanske slobode, suzbijanje birokratske samovolje i umerenu decentralizaciju vlasti.

Rad na donošenju Ustava

Na radu novog ustava učestvovao je Svetonikoljski odbor. Odlučeno je da je Srbiji potreban novi ustav; dvodomno narodno predstavništvo; uvođenje ministarske odgovornosti i slobode štampe. Postojale su i pravne smetnje koje je trebalo sanirati. Na osnovu Zakona o narodnoj skupštini od 1861, Ustav se ne može menjati za vreme vladaočevog maloletstva. Državni savet koji je trebao da odluči o promeni ustava se odrekao te funkcije u korist Velike narodne skupštine. 19. juna 1869. godine donet je Ustav. Ustav se najčešće naziva Namesnički ustav, ali i Trojički ustav te Ustav od 1869. godine.

Sadržina Ustava

U I glavi Ustava je utvrđeno nasledstvo kneževskog dostojanstva u dinastiji Obrenovića. Nasleđuju muški potomci po principu primogeniture u pravoj liniji, ako nema takvih onda u pobočnoj liniji. Ako ni takvih nema nasleđuju muški potomci Miloševih kćeri. Knez sa narodnom skupštinom vrši zakonodavnu vlast. Potvrđuje i proglašava zakone. Vrhovni je zapovednik vojske i predstavlja zemlju u inostranstvu. U slučaju kneževog maloletstva, vlast obavlja ministarski savet dok narodna skupština ne odredi namesništvo.

U II glavi se govori o građanskim pravima i slobodama. Proklamovani su jednakost građana pred zakonom, lična sloboda, nepovredivost prava svojine, sloboda štampe. U vanrednim okolnostima vlada ima pravo da privremeno suspenduje izvesna prava.

Sudstvo je nezavisno. Uvodi se porotno suđenje. Opštinama je priznata samouprava.

Narodna skupština je jednodomna; obična i velika. Poslanici su birani i virilni (postavljeni od strane kneza). Odnos je 3:1 za birane poslanike. Birani poslanici nisu mogli biti činovnici ni advokati. Oni su uglavnom ulazili u sastav kenževih poslanika. Vojnici nisu imali pravo glasa. Bira se jedan posalnik na 3000 poreskih glava. Aktivno biračko pravo ima svaki građanin koji plaća porez na imanje, rad ili prihod. Pasivno biračko pravo ima svaki građanin stariji od 30 godina koji plaća 6 talira poreza godišnje. Skupština deli zakonodavnu vlast sa knezom. Nijedan zakon ne može biti izdat, ukinut, promenjen ili protumačen bez pristanka Narodne skupštine. Knez ima pravo zakonske inicijative, dok Skupština može samo izražavati želje. Budžetsko pravo Narodne skupštine je bilo ograničeno. Utvrđena je krivična odgovornost ministara.

Velika narodna skupština je imala četiri puta više poslanika no obična. Čine je samo birani poslanici. Ona se saziva kada je potrebno: 1. da se uzabere knez, 2. da se izaberu namesnici, 3. da se rešava promena ustava, 4. da se rešava promena državne teritorije, 5. kada knez nađe za shodno da sasluša njeno mišljenje.

Državni savet je vrhovni administrativni sud. Članove saveta (11-15) imenuje knez.

Ishod Ustava

Konzervativci su tvrdili da je ustav donet na bespravan način i da je previše slobodouman. Liberali su bili nezadovoljni što Ustav nije proklamovao dovoljno prava i sloboda. Svetozar Marković je u članku „Srpske obmane“ žestoko kritikovao birokratski sitem u Srbiji. Iako je Srbija u tom periodu još uvek vazalna država, njen sizeren (Otomansko carstvo), nije reagovala na donošenje Ustava.