Сараорци

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Основна школа " Вук Караџић " (1871-1984) Сараорци

Сараорци

споменик борцима из Првог светског рата
споменик борцима из Првог светског рата

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Град Смедерево
Становништво
Становништво (2011) 2107
Положај
Координате 44°29′11″N 21°04′34″E / 44.486333°N 21.076166°E / 44.486333; 21.076166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 74 m
Сараорци is located in Srbije
Сараорци
Сараорци
Сараорци (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 11315
Позивни број 026
Регистарска ознака SD


Координате: 44° 29′ 11" СГШ, 21° 04′ 34" ИГД

Сараорци су насељено место града Смедерева, Подунавског округа (до 1968. године Општина Велика Плана). Насеље се налази у алувијалној равни Велике Мораве, удаљено 25km од Смедерева. Према попису из 2011. село броји 2107 становника. Кроз сараорачки атар данас протичу две реке: Језава и Велика Морава.

Назив и историја села[uredi - уреди | uredi izvor]

По предању село је добило име по зидарима Сараорима, који су зидали Смедеревску тврђаву. Претпоставља се да су живели поред реке Мораве.

Село је настало пре 18. века[1]. У периоду 1945—1964. Сараорци су били седиште истоимене општине, којој су припадала села Лозовик, Лугавчина, Милошевац и Осипаоница. Тада је назив села био варошица Сараорци.

Сараорци се налазе јужно од Смедерева. Нема података на основу којих би се са сигурноћу могло говорити о оснивању и старости овога насеља. Али судећи по траговима из прошлости, који се налазе у близини овога места, као и по имену, које наводи на помисао да су овде некада можда живели сараори, који који су радили на подизању смедеревског града, могло би се рећи да је овде постојало старије насеље.

У арачким списковима се помињу Сараорци који су имали 1818. године 38 кућа. Године 1846. у Сараорцима је било 99 кућа, а по попису из 1921. године у њима је било 405 кућа са 2.109 становника.

По предању су Сараорци раније били у Селишту, на десној страни Јазове, и од ње удаљени око 200 метара. У Селишту су биле куће Павковића, Бекића, Ракића и Матића, па су они због „тескобе“ прешли на данашња места. Данас су у Селишту куће и имање Благојевића. Павковићи (данас имају разна презимена) су „ударили колац овоме месту“. Њихов је предак Павко дошао у Селиште, и од скора је у Селишту постојала стара Павкова кућа. Бекићи (са разним презименима) су старином од Косова, а Ракићи (Матковићи) и Матићи су из „Ерске“ – од Драгачева. Радуновићи, Илићи (Брадуловићи), и Јовановићи су од Косова, Илићи (Брадиловићи), Милосављевићи и Гојковићи су старином од Косова.. (подаци крајем 1921. године).[2] [3]

Друштвени живот[uredi - уреди | uredi izvor]

У Сараорцима постоји једна основна школа, ОШ „Херој Света Младеновић“, стара 45 година. Почела са радом 29. новембра 1968. године, а пре тога је постојала школа „Вук Караџић“. Школство постоји од 1836. године.

Сараорци имају богат историјат КУД-а „Раде Марковић“. КУД је основан 60-их година 20. века и до сада је учествовао на свим важнијим регионалним и републичким такмичењима. Фудбалски клуб „Сараорци“ основан је 1933. године. Рукометни клуб основан 1972. године и такмичио се у свим ранговима такмичења, а највећи успех је улазак у другу савезну лигу сезоне 1998/99. године, када због НАТО агресије престаје са такмичењем, а касније и са радом.

На територији Сараораца постоји један споменик културе[4]механа породице Младеновић, изграђена почетком 19. века, а категорисана као споменик културе од изузетног значаја 1981/1983.

На старом гробљу у Сараорцима постоји задужбина Јована Вићентијевића-Масараоша подигнута 1925. године.

Задужбина Јована Вићентијевића

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

Према попису из 2011. године у насељу Сараорци живи 1711 пунолетан становник, а просечна старост становништва износи 41,3 година (39,3 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу постоји 689 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Grafik promene broja stanovnika tokom 20. veka
Демографија
Година Становника
1948. 2642 [5]
1953. 2722
1961. 2851
1971. 2787
1981. 2864
1991. 2688 2491
2002. 2713 2413
2011. 2107

Сараорци су великим делом насељени Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећено је опадање броја становника.

Etnički sastav prema popisu iz 2002.[6][7]
Srbi
  
2.279 94,44%
Romi
  
94 3,89%
Mađari
  
4 0,16%
Crnogorci
  
2 0,08%
Hrvati
  
2 0,08%
Slovenci
  
1 0,04%
Rumuni
  
1 0,04%
Nemci
  
1 0,04%
nepoznato
  
20 0,82%


Познати Сараорчани[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Сушић, М. Б. 1968. Сараорци. У: Енциклопедија Југославије 7: стр. 143. Југословенски лексикографски завод: Загреб.
  2. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  3. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  4. Регионални завод за заштиту споменика културе, Смедерево. 2003.Споменици културе смедеревског и браничевског краја, Приступљено 24. 4. 2013.
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  6. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 978-86-84433-00-0
  7. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  8. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Коришћена Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]