Рудничке пруге

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu

Рудничка пруга представња тренспортни део по коме се крећу шинска возила и састоји се од горњег и доњег строја. У саставу горњег строја су шине, колосечни прибор и застор, а доњи строј је састављен од подлоге и канала за одводњавање.

Према растојању између пруга разликујемо[uredi | uredi kod]

  • Нормалног (1 435mm)
  • Узаног (750 и 900mm)
  • рудничког колосека (600mm)

Код рудничке пруге се могу сматрати и пруге нормалног колосека, које се користе за спољашњи транспорт од рудника до објеката за прераду. Ове пруге се називају још и индустриске пруге.

Колосек[uredi | uredi kod]

Колосек је најважни део рудничке пруге, који се често поистовећује са пругом.

Главни делови колосека[uredi | uredi kod]

  1. Шине
  2. Прагови
  3. Шински ексери
  4. Завртњеви
  5. Спојне плоче
  6. Подложне плоче
  7. Застор

Прагови[uredi | uredi kod]

Према материјалу од којих се израћују[uredi | uredi kod]

  1. Дрвени су највише у употреби у рудницима, а њихов век трајања се продужује импрегнирањем.
  2. Челични се мање примењују због повећане влаге у рудницима.
  3. Армираног бетона се примењују углавном на навозиштима и одредиштима, ређе у главним извозним поткопима. Имају правоугаони облик попречног пресека, а израђује се од пренапрегнутог бетона.

Шине[uredi | uredi kod]

Израђује се у стандарним димензијама и облицима. Повећање тежине вагона и локомотиве, повећава се и тежина шине m', тако да су сада у употреби шине масе од 5 до 45kg/m. Дужина једног комада шине се креће од 4 до 25 m, а у подземним рудницима најчешће од 6 до 8 m. Карактеристичне димезије шина су висина H, ширина стопе B, ширина главе b. За прорачуне носивости и електричних отпора потребно је познавати површину пресека и отпорни момент шине.

Монтирање шина[uredi | uredi kod]

Шине се мећусобно спајају спојним плочицама, које могу имати 4 или 6 отвора за спајање. Звртњи за спајање поред навртке имају и еластични уметак, који спречава одвијање навртке. Учвршћивање шина за прагове врши се помоћу завртњева или шинских ексера. Шине у рудницима се најчешће постављају дирекно на прагове. Само у колико трпе велика оптерећења могу се постављати и подложне плочице. Улога подложних плочица је да омогући преношење терета на већу површину прага. Шински ексери и завртњи за причвршћивањешина за прагове се никада не постављају један наспрам другог на једном прагу, већ наизменично како би се смањила вероватноћа истовременог чупања из прага. Колосечни застор има тројаку улогу: Да равномерно и еластично преноси оптерећење воза који се креће по шинама, да учврсти положај прагова и спречи њихово бочно померање. Израћује се од речног шљунка, крупноће од 3 до 6 cm.

Делови колосечног прибора[uredi | uredi kod]

  1. ножица шине
  2. врат шине
  3. глава шине
  4. подложна плочица
  5. еластични прстен
  6. матица
  7. завртањ
  8. тирфон
  9. шински ексер

Скретнице[uredi | uredi kod]

Код свих пруга постоји одвајање колосека, било ради преласка возила на круги колосек или формирања новог колосека. Ово скретање колосека врши се помоћу скретница. Скретнице су најкритичније тачке на прузи, јер се на њима најчешће дешавају изклизнућа. У зависности од тога да ли скретнице служе за одвајање колосека улево, удесно или у оба правца, разликују се лева, десна и симетрична скретница.

Делови скретнице[uredi | uredi kod]

  1. Колосечна лева и десна шина
  2. Шина за навођење точкова
  3. оштрица срцишта
  4. улазна криласта шина срцишта
  5. криласта шина

Скретнице чија је функција омогућавање прелазак са једног колосека на други, назива се прелазна скретница. Ове врсте скретница се називају и колосечне везе и могу бити једноструке и двоструке. Разлика код ова два типа је да се код двоструких прелазне скретнице омогућавају прелазак са једног колосека на други, без обзира на смер кретања, што није случај код једноструких колосечних веза.

Подела Скретница[uredi | uredi kod]

Једноставне[uredi | uredi kod]

  1. Обична
  2. Крива
  3. Лучна

Сложене[uredi | uredi kod]

  1. Симетрична
  2. Двострана двострука скретница
  3. Двострука једнострана скретница

Руковање скретницама[uredi | uredi kod]

  1. Ручно захтева постојање скретничара, уз заустабљање испред сваке скретнице.
  2. Даљинско подразумевају да постоји електоромагнетске скретнице којима управља возач локомотиве.

Код укрштања два колосека под правим углом за мање капацитете служе укрсне плоче. Оне носе спрецијалне плозе са одговарајућим кривинама. Места где се два колосека исте ширине укрштају под правим или острим углом, називају се укрснице. Оне могу бити једноструке и двоструке.

Мимоилазнице[uredi | uredi kod]

Рудничке просторије ретко дозвољавају израду два колосека дуж транспортне путање за несметано кретање возова. Како потребе захтевају истовремено кретање воза у оба смера, то постоји потреба израде мимоилазница. Мимоилазнице претстављају места где пруга има дупли колосек дужине једне или друге композиције.

Референце[uredi | uredi kod]

Литература[uredi | uredi kod]

  • Милош Грујић, "транспорт и извоз у рудницима", Београд ;