Риђица
| Риђица | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Западнобачки |
| Општина | Сомбор |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  2011
|
| Густина становништва | 41 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°59′07″N 19°06′11″E / 45.985166°N 19.103°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 104 m |
| Површина | 64,6 km² |
  Риђица Риђица (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 25280 |
| Позивни број | 025 |
| Регистарска ознака | SO |
Координате: 45° 59′ 07" СГШ, 19° 06′ 11" ИГД
Риђица (мађ. Regőce) је насеље у Србији општини Сомбор у Западнобачком управном округу и најсеверније насеље сомборске општине. Удаљено је само 2 km од државне границе према Мађарској. Према попису из 2011. било је 2011 становника. Риђица има једну основну школу која је добила име по познатом српском писцу и песнику, Петру Кочићу.
Историја[uredi | uredi kod]
Археолошки налази на простору Риђице потврђује да је овај крај био насељен још у праисторијско време. По свој прилици ради се о значајном утврђењу из келтског периода.
Најстарији помен данашњег насеља је из 1535. године као посед Катарине Орловић. 1663. године, Никола Дворниковић - Србин добио је од бечког двора Риђицу и околне пустаре, што је потврда присуства Срба на овим просторима и пре Арсенија Чарнојевића.
Крајем Првог светског рата у Риђици је живело око 1.000 Мађара и око 1.000 Немаца. Тријанонским споразумом (4. јун 1920) Плазовић је узет као граница између Краљевине СХС и Мађарске. Становништво се референдумом определило за живот у сомборском срезу, одлука које се поштује и данас.
Село је порушено у време Турака. Нова изградња дошла је ослобођењем од Турака на такозваној пустари Жарково. По наређењу администратора Редла село је 1752. године насељено са 150 мађарских и словачких породица римокатоличке вере. 1953. године у Риђици је живело 4.371 особа. После исељавања Немаца, досељени су ќолонисти из Бенковца, Книна, Задра, Шибеника, Сиња и Дрниша.
Доминантна делатност у селу је пољопривреда.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Риђица живи 2141 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,4 година (40,7 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 861 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.165 | 83,59% | ||
| Мађари | 217 | 8,37% | ||
| Југословени | 83 | 3,20% | ||
| Хрвати | 63 | 2,43% | ||
| Буњевци | 9 | 0,34% | ||
| Црногорци | 4 | 0,15% | ||
| Роми | 2 | 0,07% | ||
| Муслимани | 2 | 0,07% | ||
| Македонци | 2 | 0,07% | ||
| Украјинци | 1 | 0,03% | ||
| Албанци | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 1 | 0,03% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 2 | ||
| 80+ | 22 | 47 | ||
| 75-79 | 32 | 80 | ||
| 70-74 | 67 | 89 | ||
| 65-69 | 79 | 118 | ||
| 60-64 | 93 | 107 | ||
| 55-59 | 74 | 72 | ||
| 50-54 | 120 | 128 | ||
| 45-49 | 99 | 89 | ||
| 40-44 | 85 | 66 | ||
| 35-39 | 78 | 67 | ||
| 30-34 | 79 | 59 | ||
| 25-29 | 97 | 69 | ||
| 20-24 | 81 | 79 | ||
| 15-19 | 87 | 67 | ||
| 10-14 | 82 | 65 | ||
| 5-9 | 62 | 57 | ||
| 0-4 | 50 | 39 | ||
| просек | 40.7 | 46.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1096 | 348 | 681 | 43 | 24 | - |
| Женски | 1139 | 177 | 680 | 260 | 21 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 513 | 153 | - | 1 | 176 | 10 | 53 | 38 | 6 | 29 |
| Женски | 300 | 80 | - | - | 130 | - | - | 29 | 4 | 4 |
| Оба | 813 | 233 | - | 1 | 306 | 10 | 53 | 67 | 10 | 33 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 2 | 28 | 3 | 4 | 7 | - | - | - | |
| Женски | 1 | 1 | 8 | 18 | 21 | 4 | - | - | - | |
| Оба | 4 | 3 | 36 | 21 | 25 | 11 | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
