Псеудофолклор
Псеудофолклор (engl. Fakelore) је фолклор који је неаутентични измишљени фолклор представљен као да је истински традиционалан.[1]
Настанак израза[uredi | uredi kod]
Израз псеудофолклор је прво настао на енглеском језику као Фејклор (engl. Fakelore) када га је сковао амерички фолклориста Ричард Дорсон инспирисан причама о Пекос Билу и Полу Бањану у којима су они описани на такав начин који их чини псеудофолк херојима који имају веома мало сличности са њиховим стварним личностима.[2]
Фолклоризам[uredi | uredi kod]
Израз псеудофолклор се може односити и на фолклоризам који је у суштини прерађивање и усклађивање фолклора са тренутном модом. У фолклоризам се може сврстати и новокомпонована народна музика (фолклоризовани фолклоризам) [3]. Међутим оно што фолклоризам може учинити псеудофолклором је његово погрешно представљање као традиционалног фолклора.
Употреба псеудофолклора[uredi | uredi kod]
Пошто је фолклор одувек био моћно оруђе националистичких покушаја истицања аутентичности националне културе на сличан начин су уз помоћ фолклора етничке групе оживљавале и креирале традиционално наслеђе у циљу подстицања свог културног идентитета у мултинационалним заједницама или поткрепљивања својих захтева за политичком независношћу.[4]
Види још[uredi | uredi kod]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ „Folklore: an encyclopedia of beliefs, customs, tales, music, and art”. ABC-CLIO Inc, Santa Barbara, California, USA. Pristupljeno 7. октобар 2010. »Fabrication claiming to be traditional folklore.«
- ↑ „Folklore: an encyclopedia of beliefs, customs, tales, music, and art”. ABC-CLIO Inc, Santa Barbara, California, USA. Pristupljeno 7. октобар 2010. »Richard Dorson introduced this concept in an article in the American Mercury in 1950.... Dorsons initial targets were Paul Banyan stories«
- ↑ „Новокомпонована народна музика на линији традицијско савремено”. Етнографски институт САНУ, Београд. 1997.. Pristupljeno 6. октобар 2010. »Појам фолклоризма је, дакле, прилично растегљив, па се новокомпонована народна музика може уклопити и у његов теоријски концепт. M. Bošković Stulli је одређује као нижи облик фолклоризма, а И. Чоловић као фолклоризовани фолклоризам.«
- ↑ „Folklore: an encyclopedia of beliefs, customs, tales, music, and art”. ABC-CLIO Inc, Santa Barbara, California, USA. Pristupljeno 7. октобар 2010. »Folklore has always be powerful agent in nationalistic attempts at cultural legitimation, and similary, ethnic groups have revived and invented traditional heritage to enhance their cultural identity in multicultural societies or to bolster their claims for political independence.«