Професионалне болести

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Caduceus.svg
Професионалне болести

{{{latinski}}}

ICD-10:

Професионалне болести су карактеристични поремећаји физичког, менталног или социјалног понашања који настају као резултат дуготрајног бављења неком професијом. Изазване су физичким хемијским и биолошким агенсима који су присутни стално или повремено у одређеним професионалним групама радника који су изложени физичким, хемијским и биолошким изворима у току рада.[1] Правовремена превенција професионалних болести значајан је део бриге друштва о „људским ресурсима” и елемент здравствене и социјалне политике Светске здравствене организације али и сваке земље у свету појединачно, с обзиром на тешке и трајне последице (повреде на раду, привремено или трајно умањење и губитак радне способности и друго).[2]

Критеријуми за утврђивање професионалне болести[uredi - уреди | uredi izvor]

Основни услов да се једна болест у законском смислу сматра професионалном јесте постојање узрочно-последичног односа између обављања послова и настанка болести, као и да се она на основу ниже наведених критеријума може сврстати на законом регулисану Листу професионалних болести.[3][4]

Критеријуми за утврђивање узрочности професионалних болести[uredi - уреди | uredi izvor]

Ови критеријуми зснивају се на следећим поставкама:

  • Постојању статистички значајне повезаности између излагања дејству штетном агенсу и оштећења здравља
  • Постојању повезаности између интензитета изложености и обима поремећаја здравља
  • Вишим концентрацијама агенаса или њихових метаболита код изложених радника
  • Могустима да се слични поремећаји могу доказати и у експерименту на животињама.

Критеријуми за утврђивање морфолошких и функционалних промена[uredi - уреди | uredi izvor]

Сигурни критеријуми

На основу ових критеријумима може се утврдити да је појава једне морфолошке промене на једном органу или систему довољна за утврђивање професионалне болести.

Вероватни критеријуми

На основу ових критеријумима може се утврдити да је неко стање или поремећај вероватно последица утицаја професионалног штетног фактора, али је за утврђивање професионалне болести потребна и морфолошка или функционална промена на бар још једном органу или систему.

Могући критеријуми

На основу ових критеријумима може се утврдити да с ради о професионалним болестима за чије су утврђивање неопходне промене на најмање три органа или система.

Критеријуми за утврђивање трајања болести и времена излагања[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Дужина изложености нокси може утицати на величину поремећаја здравственог стања па је минимална дужина експозиције код неких

болести дефинисана у Листи професионалних болести.

  • Временско трајање поремећаја здравља које је код неких професионалних болести дефинисано у Листа најчешћих професионалних болести али само у случају када се поремећај може поправити без икаквих последица.

Болести у вези са радом[uredi - уреди | uredi izvor]

Болести које су у вези са радом узроковане су ноксама које се срећу и у општој животној средини, па се настанак ових болести не може непосредно везати за обављање послова. Оне су мултикаузалне генезе и нису специфичне за одређену професију, али је њихова учесталост у одређеним професијама знатно већа па се сматра да су професионалне штетности и радни услови кофактори у њиховом настанку и фаворизујући фактори у њиховом току, компликацијама и исходу. У болести у вези са радом спадају:

  • Хронична неспецифична обољења органа за дисање (бронхитис, емфизем, астма)
  • Болести кардиоваскуларног система (хипертензија, исхемијска болест срца и УВ-болест)
  • Бихевиорални поремећаји (анксиозност, синдром сагоревања, технострес, менталне болести)
  • Болести локомоторног система (лумбални синдром, болни синдром врата и гоњих екстремитета, остеоартроза)

Професионалне штетности[uredi - уреди | uredi izvor]

Професионалне штетности су сви штетни чиниоци којим је радник изложен у току процеса рада, а који могу утицати на оштећење његовог здравља. Професионална оштећења здравља настају када се ноксе или штетни агенси појављују у таквом облику, количини или интензитету да делују довољно дуго и на начин преко кога могу успоставити потребан додир са организмом и у њему изазвати пролазно или трајно оштећење организма.

Врсте нокси или агенаса које могу изазвати професионалну болест и које се јављају при раду могу бити:

  • Физичке природе - емпература, влажност, струјање ваздуха, притисак, зрачење, бука, вибрације и др.
  • Хемијске природе - прашине, метали, органски растварачи, гасови, пестициди, пластичне масе.
  • Биолошке природе - вируси, бактерије, паразити, гљивице и др.

Физичке ноксе[uredi - уреди | uredi izvor]

Својим дејством у радној средини физички агенси могу негаивно деловати на организам радника, довести до повреда на раду и појаве професионалних и других обољења везаних за рад.

У ноксе или агенсе физичке природе чије присуство у радној средини може штетно деловати на раднике спадају:

  • Клима и микроклима,
  • Повећан и снижен барометерски притисак,
  • Осветљеност,
  • Звук, инфразвук, ултразвук,
  • Вибрације,
  • Нејонизујуће и јонизујуће зрачење,
  • Аерозагађење (Хемијски неактивна прашина),
  • Механичка сила,
  • Електрична струја.

Болести проузроковане дејством физичких нокси[uredi - уреди | uredi izvor]

Професионална болест Послови и радна места на којима се болест јавља Услови за признавање болести као професионалне
Болест изазвана јонизујућим зрачењем Послови и радна места на којима постоји експозиција отвореним и затвореним изворима јонизујућег зрачења
(доказ о трајнању експозиције најмање 5 година и интензитету експозиције - личном биодозиметријом или мерењем радиоактивности урина)
Клиничка слика са морфолошким и функционалним променама у крви и крвотворне органима или кожи

(Улцерозни радиодерматитис) или очног сочива (катаракта) или хипотиреозе изазване радиоактивним јодом

Болест изазвана нејонизујуће зрачењем Послови и радна места на којима постоји експозиција нејонизујуће зрачењу
(доказ о интензитету и трајнању експозиције)
Морфолошке и функционалне промене на органу вида (катаракта)
Болест изазвана повишеним или сниженим атмосферским притиском Послови и радна места кесонаца, ронилаца и летачког особља
(доказ о поновљеним наглим деконпресијама)
Поновљене ваздушне емболије и испади функције ЦНС или миокарда или плућа или коштаног система
Болест изазвана буком Послови и радна места на којима се долази у контакт са буком преко дозвољеног нивоа
(доказ о интензитету и трајнању експозиције)
Обострано перцептивно оштећење слуха преко 30 % по Фовлер-Сабину. Доказ о прогресији оштећења слуха током рада у буци.
Болест изазвана вибрацијама Послови и радна места на којима постоји експозиција вибрацијама
(доказ о трајању експозиције најмање 5 година)
Клиничка слика са морфолошким или функционалним променама на васкуларном и неуромускуларном или коштаном систему
Хронични бурзитис зглобова настао услед пренапрезања и дуготрајног притиска Послови и радна места на којима постоји дуготрајно пренапрезање и дуготрајан притисак на берзе
(најмање пет година)
Клиничка слика хроничног запаљења лакатне или рамене

или препателарне берзе са умањењем функције захваћеног зглоба

Синдром карпалног тунела Послови и радна места на којима постоји дуготрајно пренапрезање и дуготрајан притисак на шаку и подлактицу Клиничка слика са морфолошким знацима хроничне компресије и функционалним испадима
Парализа нерава услед пренапрезања и дуготрајног притиска Послови и радна места на којима постоји дуготрајно пренапрезање и дуготрајан притисак на периферни нерв Клиничка слика парализе периферног нерва
Оштећење менискуса колена услед дугог оптерећења у нефизиолошка положају Послови и радна места на којима постоји оптерећење колена у нефизиолошка положају
(доказ о трајању оптрећење колена - најмање пет година, са дневним оптерећењем од најмање 1/3 радног времена)
Клиничка слика са морфолошким лезијама менискуса и функционалним променама коленог зглоба.

Хемијске ноксе[uredi - уреди | uredi izvor]

Готово да нема привредне гране у којој се атоком рада човек не среће са више хемијских фактора који под одређенимусловима могу бити штетни по здравље. Дејство хемиских материја на организам запослених најчешће се среће у хемијској индустрији, рударству, машиноградњи, нафтној индустрији, гумарству и другим гранама.

Хемијске материје са којима радник долази у контакт током рада, ако након унеса у организам у малим количинама изазивају хемијске и физичкохемијске реакције са ткивом називају се отровима. Појам отровности је релативан јер практично све хемијске материје у одређеним условима и околностима могу бити отровне.

У производном процесу отровност могу показивати сировине, међупродукти, готови производи и отпадне материје. Због тога је за испитивање присуства хемијских супстанци у радној средини неопходно познавање целокупног технолошког процеса.

Хемијски агенси који штетно делују на тело радника могу бити у чврстом, течном и гасовитом стању а према пореклу могу бити органске и неорганске природе.

Биолошки агенси[uredi - уреди | uredi izvor]

Агенси биолошке природе су: вируси, бактерије ,гљиве, протозое, хелминти, артроподи и др, чије присуство у радној средини може недгативно деловати деловати на здравље радника. Ови патогени или микроорганизми и њихови фрагменти могу изазвати професионална обољења директно пвезана са радом.

У професионална обољења се рачунају и алергијски дерматитиси, бронхијална астма, силикоза плућа, туберкулоза плућа код здравствених радника који раде на одељењима где се лече оболели од ТБЦ као и АИДС и вирусни хепатитис.

У односу на домаћина, биолошки агенси могу бити:

  • Патогени агенси - могу довести до инфекције и обољења.
  • Опортунистички агенси - могу изазвати инфекцију и обољење само када је смањена отпорност домаћина.
  • Апатогени агенси - иазивају само колонизацију која не штети домаћину.

Постоји неколико начина настанка професионалних обољења изазваних биолошким агенсима:

  • Контакт са болесним животињама,њиховим лешевима или инфицираним продуктима животињског или биљног порекла (зоонозе код пољопривредних радника,посебно код сточара и ветеринарских стручњака,радници у фабрикама за прераду сточних производа и сировина,љубитељи разних врста животиња и птица и др.).
  • Контакт са болесницима од инфективних болести или инфицираним материјалом: туберкулоза, инфективни хепатитис, сида (код медицинских радника)
  • Рад у условима који доводе до контакта са инфицираним земљиштем, код радника који раде на или у канализационим мрежама, рудара, месара итд.

Признате професионалне болести изазване биолошким агенсом[uredi - уреди | uredi izvor]

Болести изазване биолошким агенсом које се могу признати као професионалне су:.[5]

Професионална болест изазвана биолошким агенссом Послови и радна места на којима се болест јавља Услови за признавање болести као професионалне
Тропске, импортоване болести: висусне, бактериске, паразитске Послови особља на служби у областима где се тропске болести јављају ендемски или епидемиски Клиничка слика тропских болести (доказ о контакту са биолошким агенсом и просторној и временској повезаности са појавом болести)
Антропозоонозе Послови и радна места на којима је остварен контакт са узрочником болести Клиничка слика антропозооноза (долазак у контакт са биолошким агенсом и просторној и временској повезаности са појавом болести)
Вирусни хепатитис Послови и радна места на којима је остварен парентереални контакт са узрочником болести Клиничка слика хепатитиса (доказ о парентералној инфекцији са биолошким агенсом и временској и просторној повезаности са појавом болести)
Парентерална инфекција вирусом СИДЕ Послови и радна места на којима је остварен парентерални контакт са узрочником болести Клиничка слика АИДС-а (доказ о парентералној инфекцији са биолошким агенсом и временској и просторној повезаности са појавом болести)
Туберкулоза Послови и радна места на којима је остварен парентереални контакт са ТБЦ бацилом Клиничка слика туберкулозе проузроковане бацилом туберкулозе резистентним на Антитуберкулозни лекове.

Законска дефиниција професионалне болести[uredi - уреди | uredi izvor]

Професионалне болести обухватају одређенеболести проузроковане дужим непосредним утицајемпроцеса и услова рада на пословима односно раднимзадацима које осигураник обавља.Из дате дефиниције појма професионалнихболести произилази:

1. Да се ​​ради о одређеним болестима

2. Да су те болести проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада

3. Да се ​​тај рад и услови рада односе на радно место односно послове које је осигураник обављао.

4. Да је то оно радно место односно они послови по основу којих је осигураник осигуран.

Правилником сваке земље у свету појединачно, утврђен је број професионалних полести (нпр у Србији законодавац наводеи 56 болести) и набројани су послови при чијем се обављању ове болести појављују, као и услови под којим се ове болести сматрају професионалним.

Зaпостојање професионалне болести потребно је да су испуњени сви услови предвиђени листом професионалних болести, ао основни је да се једна болест у законском смислу сматра професионалном јесте постојање узрочно-последичног односа између обављања, послова и настанка болести и да се та болест налази на листи професеионалних болести.

Професионалне болести, радна места односно послове на којима се те болести појављују и услове под којима се сматрају професионалним у свакој земљи света у начелу утврђују заједнички министарство надлежно за послове пензијског и инвалидског осигурања и министарство здравља

Пријаву професионалних болести врши здравствена установа која је дијагностиковала обољење.


Извори[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Council Directive 2010/32/EU. Official Journal of the Europien Union 2010;L134:66-72.
  2. Правилник о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком. “Сл.гласник РС“бр.120/2007
  3. Vidaković A,editor. Medicina rada I. Beograd:Udruženje za medicinu rada;1997.
  4. Vidaković A,editor. Medicina rada II. Beograd:Udruženje za medicinu rada;1997.
  5. Правилник о утврђивању професионалних болести.“Сл.гласник РС“, бр.105/2003.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]

пашња ПАЖЊА!!!

Подаци написани у овом чланку су чисто информативне природе и не морају бити тачни. Зато НЕ ПОКУШАВАЈТЕ да их примените у циљу САМОЛЕЧЕЊА. У том случају обратите се специјалисти или погледајте на неком другом сајту.