Прогореоци

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Прогореоци

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Аранђеловац
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 881
Положај
Координате 44°20′00″N 20°27′00″E / 44.333333°N 20.45°E / 44.333333; 20.45
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 233 m
Прогореоци is located in Srbije
Прогореоци
Прогореоци
Прогореоци (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 034
Регистарска ознака AR


Координате: 44° 19′ 60" СГШ, 20° 26′ 60" ИГД

Прогореоци су насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 881 становника.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Прогореоци се налази југоисточно од места Лазаревца. Прогореоци Су старије насеље. Помињу се за време аустријске владавине (1718-39. г.) под именом Prkurilaz. У првим десетинама 19. века припадали Катићевој Кнежини и имали су 1818. г. 12, а 1822. г. 18 кућа. По попису из 1921. г. село је имало 120 кућа са 830 становника.
Главније су породице: Арсенијевићи, Станојевићи. који су дошли из пиротског округа, Поповићи, Гавриловићи и Јошићи. Из Прогорелаца је био познати из Устанка бајракар Никола Ниџовић. [1]

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Прогореоци живи 815 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,4 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 329 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 627 [2]
1953. 1091
1961. 1230
1971. 1182
1981. 1110
1991. 1124 1117
2002. 1027 1015
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.003 98,81%
Мађари
  
2 0,19%
Румуни
  
1 0,09%
Бугари
  
1 0,09%
непознато
  
5 0,49%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]