Платичево

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Платичево

Православна црква у Платичеву
Православна црква у Платичеву

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Рума
Становништво
Становништво (2011) Decrease 2444
Густина становништва 70 ст/km²
Положај
Координате 44°49′10″N 19°47′26″E / 44.819333°N 19.7905°E / 44.819333; 19.7905
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 66 m
Површина 39,3 km²
Платичево na mapi Srbije
Платичево
Платичево
Платичево (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 22420
Позивни број 022
Регистарска ознака RU


Координате: 44° 49′ 10" СГШ, 19° 47′ 26" ИГД

Платичево је насеље у Србији у општини Рума у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2444 становника. До 1963, године је ово насеље седиште Општине Платичево коју су чинила насељена места: Витојевци, Грабовци, Кленак, Никинци, Платичево и Хртковци. После укидања статуса општине у целини припојена територија општини Рума.

Географске одлике[uredi | uredi kod]

Платичево се налази у јужном делу румске општине. Изграђено је на путу РумаШабац, на оном месту где се од њега одваја локални пут, који иде до Витојеваца и Грабоваца. Платичево је од Руме удаљено 23 km, од Шапца 10 km, од Сремске Митровице 10 km, а од Новог Сада 60 km. На исти начин као и Никинци и Хртковци, Платичево је спојено са ауто–путем Београд–Загреб. Кроз Платичево такође пролази железничка пруга Рума – Шабац.

Атар Платичева је издужен правцем запад – исток на дужини од 12 km. Површина атара је 42,39 km² и граничи се са атарима Хртковаца, Никинаца, Грабоваца, Витојеваца и Кленка, а западну границу чини река Сава. Атар Платичева лежи на сремској лесној тераси, а само његов крајњи, западни део на алувијалној равни Саве. Границу између ове две геоморфолошке целине чини прегиб висок од 3 до 5 m. Лесна тераса висока је од 77 до 82 m и благо је заталасана. Основни облици рељефа су гредице и депресије између њих, издужене правцем исток–запад и представљају лесом засуте старе рукавце Саве и обалске гредице између њих.

Највећи хидролошки објекат у Платичеву је Сава. Њено корито овде није омеђено насипом, тако да се река излива и плави алувијалну раван. Сем површинским путем, она приликом великих водостаја и подземно храни водом баре у депресијама. На лесној тераси највећа бара је била Трсковача, која је данас исушена. Источну границу атара чини долина Врањ, према којој отичу сви дренажни канали. Фреатска издан је и овде плитка, чак се у неким данима пењала и до 0,92 m испод површине земље. У депресијама и на алувијалној равни издан је још плића. На једној истражној бушотини уз Саву откривен је први слој субартешке издани на дубини између 8 и 29 m.

Платичево је правоугаоног облика и основу му чине две дуже паралелне улице изграђене на лесним гредама и три краће попречне улице. Основа је донекле поремећена ширењем дуж пута за Руму, као и градњом неколико краћих улица на периферији села. Улица у северном делу Платичева је шира од осталих, што је условила утолеглица, која иде њеном средином.

Историја[uredi | uredi kod]

Први помен о Платичеву потиче из 1366. године, када се насеље спомиње под именом Fenberek, да би временом мењало назив све до 1426. године, када је записано као Fenberek Nomine Palaticho. Као посед у средњем веку, насеље се налазило у власништву сремскомитровачког спахилука. После овог времена, па све до краја XVII века овде нема података о насељу. Тек тада се на овом простору помиње насеобина под данашњим именом.

Овде се такође у том периоду насељавају римокатолички Арнаути. Према попису из 1869. године у Платичеву је живело 962 становника, да би временом број становника стално се повећавао. Према попису становништва из 1981. године овде је живело укупно 2812 становника, од тога 49,3% су били мушкарци, а 50,7% су биле жене. Просечна старост становништва износила је 35,1 годину. Срби су чинили 59,2% популације, Хрвати 23,0%, а Мађари 7,2%. У послератном периоду расте број и удео Срба, а опада број Хрвата и Мађара.

Према последњем попису становништва из 2002. године у Платичеву живи укупно 2760 становника, од тога 1374 или 49,7% мушкараца и 1413 или 51,2% жена. Просечна старост је 39,7 година. Из табеле се види да је и овде, као и у Никинцима и Хртковцима структура становништва разноврсна. Већину становништва чине Срби 72,7%, Хрвати 13,1% и Мађари 6,3%.

Привреда[uredi | uredi kod]

Спортска дворана у Платичеву, отворена у мају 2012.

У Платичеву је привреда усмерена ка пољопривредној производњи. Највећи део површина је под ораницама 56,8 %, под шумама 29,2 % и трстицима 2,5 %. Шуме и трстици су у друштвеном, а оранице највећим делом у приватном власништву. Под шумама је западни део атара, односно читава алувијална раван Саве и ивични делови лесне терасе, као и мања површина јужно од села. Највеће површине под трстицима су у потесу Трсковача, источно од села. Највећа бара у овом потесу, бара Трсковача је исушена и претворена у обрадиво земљиште. До краја 2004. године радиће се на томе да потес Трсковача поново постане пашњак и бара с једним рибњаком, који би био природни резерват за бројне ретке врсте птица и риба. Ово је веома битно, јер је исушивањем ове баре, која је подземним водама везана са Обедском баром, значајно поремећена микроклима и дошло је до директне деградације око 600 ha обрадивог земљишта. (Букуров, 1990)

За Платичево је значајна производња поврћа, док производња бостана има веома дугу традицију. Мада, када је у питању будућност пољопривреде Платичева, ово село има предиспозиције за производњу јестивих печурки. Поенту у том погледу представља гљива тартуф, која због својих афродизијачких својстава представља најскупљу зелену робу у целом свету. Килограм ове печурке на међународном тржишту стаје чак 3000 €. Платичево је један од два „тартуфска“ центра у Срему, због шума, које расту у околини овог села, јер тартуф искључиво успева између шумских дрвећа.

Кроз село је спроведен водовод, гасовод и телефонска мрежа. Овде се такође у центру села налази пошта, дом здравља, ватрогасни дом, основан још 1934. године и дом културе, у којем се налазе биоскопска сала, диско клуб, бифе фудбалског клуба и сала за прославе. У селу је регистровано више од 80 занатских радњи. Неки се баве чак и старим занатима, али већина се бави савременим бизнисом. Овде постоји фабрика обуће, млин, грађара и многи други објекти, а у плану је отварање експозитуре једне банке, још боља покривеност мобилном телефонијом, доградња спортске сале у сеоској школи и сл. Овде такође, поред фудбалског клуба активно делује и ловачко друштво.

Значајну улогу у привреди села има ловиште „Каракуша“, основано 1977. године. Ловиште има веома повољан географски положај. Налази се поред магистралног пута Нови Сад – Рума – Шабац и у близини великих центара домаће туристичке понуде, а положај газдинства је веома повољан и за долазак стране клијентеле, јер је од ауто – пута Београд - Загреб удаљено 21 km, а од аеродрома у Сурчину 65 km. У ловишту се налази и ловачки дом, који пружа смештај ловцима, који долазе овде.

Посавско ловиште „Каракуша“ налази се на алувијалној равни Саве и на лесној тераси. Температуре ваздуха, као елемент климе, који директно утиче на живот дивљачи, која насељава ово ловиште, је повољна. С аспекта ловног газдовања позитивна је чињеница и да се најмање падавина излучи зими. Подручје, на којем је лоцирано ловиште, веома је богато подземним и површинским водама. Највећи хидрографски објекат је река Сава, која ограничава ловиште са западне и јужне стране. Поред Саве, површинске воде чине и многобројне мртваје, баре и канали, који заједно са Савом служе као појилишта за дивље свиње и јелене.

Доминантне биљне заједнице на подручју ловишта су шуме храста лужњака у депресијама, шуме лужњака и граба са јасеном, шуме беле тополе, а природне ливаде прекривене су разноврсним травама. Наведене биљне заједнице су веома погодне за живот дивљачи и биле су, поред осталих географских елемената, важан услов за формирање ловишта.

Подручје ловишта пружа могућност сталног опстанка великог броја животињских врста, што ово ловиште чини привлачно и веома атрактивно не само за ловце, већ и за оринтологе и уопште љубитеље природе. По броју животињских врста Каракуша представља једно од најбогатијих станишта у Војводини. Основне врсте дивљачи у ловишту су: јелен, срна и дивља свиња.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Платичево живи 2200 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (37,8 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 897 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2378 [1]
1953. 2507
1961. 2726
1971. 2824
1981. 2812
1991. 2809 2676
2002. 2899 2760
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.007 72,71%
Хрвати
  
361 13,07%
Мађари
  
174 6,30%
Југословени
  
81 2,93%
Роми
  
57 2,06%
Црногорци
  
6 0,21%
Македонци
  
2 0,07%
Албанци
  
2 0,07%
Украјинци
  
1 0,03%
Словенци
  
1 0,03%
Словаци
  
1 0,03%
Муслимани
  
1 0,03%
непознато
  
15 0,54%


Види још[uredi | uredi kod]

Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]