Осигурање

Latinična verzija

---

Осигурање је један облик управљања ризиком, првенствено усмерен на смањење финансијских губитака. Осигурање је пренос ризика са осигураника на осигуравајуће друштво, уз плаћање премије осигурања.

Основна логика осигурања

Основна идеја која лежи иза осигурања је повезивање ризика великог броја сличних агената у један фонд, тако да закон вероватноће/закон великих бројева обезбеди да се само релативно мали број неповољних догађаја оствари у једној години. Трошак тог малог броја догађаја може лако бити поднет од стране великог вроја осигураника. На пример, појединци знају да је ризик пожара у њиховој кући мали, али га се боје зато што би последице биле веома неповољне; стога су спремни да плате осигурање против пожара; осигуравајућа друштва примају уплату премија зашто што знају, а на основу статистике, да ће се код велике групе агената догодити мали број пожара; стога је и осигуравајућа премија за пожаре обично ниска.

Осигурање, избегавање, ублажавање и пренос ризика, смањују неизвесност појединца и организација. Осигурањем се омогућава интелигентно управљање ризиком, постизање стабилности и развоја.

Типови осигурања

Постоје бројни типови осигурања. Најважнија подела је на:

• животно осигурање (осигурање живота, рентно, допунско осигурање уз осигурање живота, добровољно пензијско осигурање и друге врсте животних осигурања) и
• неживотно осигурање (осигурање од последица незгоде, добровољно пензијско осигурање, осигурање моторних возила, осигурање имовине од пожара и других опасности, остала осигурања имовине, осигурање од одговорности због употребе моторних возила и осигуранје од опште одговорности за имовину).

Осигурање постоји практично за све врсте неповољних догађаја за које:

а) време и место догађаја нису извесни,

б) учесталност, односно стопа неповољног догађаја је предвидљива,

в) губитак од догађаја мора бити знатан, али не и катастрофалан, како би осигуравајућа друштва и могла и имала интере да организују осигурање.

Најчешћи типови осигурања су:

• осигурање аутомобила, које може обухватати како осигурање од штете на возилу осигураног, тако и осигурање од његове одговорности за причињену штету,
• животно осигурање, које предвиђа исплату новца у случају смрти наследнику или оном кога је осигурани назначио,
• здравствено осигурање, које покрива предвиђене трошкове лечења, лекова и помагала за осигуранога,
• осигурање имовине, које обезбеђује осигурање од пожара, провале, земљотеса, поплаве и сличних догађаја,
• путничко осигурање, које обично покрива осигурање од несреће на путу, од крађе и болести,
• ренте, а то је фиксни ток дохотка током одређеног времена,
• пензијско осигурање, слично ренти, оно обезбеђује доходак у старости,
• осигурање од одговорности, које покрива тужбене захтеве против осигураног. На пример, за лекара који је осигуран евентуалну штету ће по судској пресуди платити осигуравајуће друштво,
• осигурање од финансијских губитака у ужем смислу, које обухвата осигурање од курсних промена, од неуспеха наплате потраживања итд.

Осигурање и игре на срећу

Као и играма на срећу, и осигурањем преносимо ризик и добитак (или губитак). Али ту је сличностима крај.

Игре на срећу нуде могућност добитка или губитка. Осигурање не омогућава добитак. Осигурање обезбеђује само финансијску накнаду губитка.

Коцкари могу да улажу и губе ризикујући дотле докле могу да плате. Осигурана сума коју можете уговорити ограничена је вредношћу ствари коју осигуравате.

Игре на срећу могу уништити имовину, па и самог играча. Осигурање смањује финансијски терет и тако помаже опоравак оштећених. Осигурање обезбеђује новац за тренутак када је људима најпотребнији, непосредно после незгоде и после губитка.

Коцкање, иако ствара и добитнике и губитнике, не нуди подршку губитницима ни њиховим породицама. Накнаде из осигурања су корист не само за појединца; осигурање спречава да цела једна класа могућих губитника постане социјално угрожена категорија. Када се догоди штета, осигурање обезбеђује новац да се поново изгради оно што је већ једном постојало или да финансијски надокнади неповратни губитак.

Коцкање преусмерава новац не марећи за способност или одговорност примаоца; без обзира на начин на који добитник располаже новцем. Осигурање даје новац ономе ко је већ достигао ниво финансијске одговорности потребне за плаћење премије и предузимање корака којима ће умањити последице великих губитака.

Коцкање повећава ризик. Ствара нови ризик који није морао настати. Осигурање преузима постојећи ризик и управља њиме како би осигураник умањио ризик који нема начина да избегне.

Ризик који настаје при коцкању нема никакве везе са личним и породичним приликама коцкара. Купци осигурања морају имати ваљан разлог: обично неки спољашњи разлог - породични или економски.

Коцкари желе и траже ризик. Купци осигурања желе да ризик избегну или бар да ублаже последице великих губитака.

Понашање коцкара не утиче на резултат игре. Међутим, да бисте се осигурали од пожара мораћете да имате инсталиране противпожарне апарате и аларм. У противном ће вам накнада у случају штете бити умањена.

Коцкање је традиционално сматрано за ризик који се не може осигурати. Ипак, у последње време проналазе се и патентирају облици осигурања против губитака у играма на срећу. Пример је патент 6.869.362 САД: "Method and apparatus for providing insurance policies for gambling losses."