Мраморак

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Мраморак

Румунска православна црква
Румунска православна црква

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Ковин
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 2690
Густина становништва 36 ст/km²
Положај
Координате 44°52′31″N 20°58′07″E / 44.875166°N 20.968666°E / 44.875166; 20.968666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 109 m
Површина 87,8 km²
Мраморак na karti Srbije
Мраморак
Мраморак
Мраморак na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 26226
Позивни број 013
Регистарска ознака KO


Координате: 44° 52′ 31" СГШ, 20° 58′ 07" ИГД

Мраморак је село у општини Ковин, Јужнобанатски округ, у Војводини, Србија. Према попису из 2011. године има 2.690 становника. Надморска висина места је 109 м.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Мраморак - је изграђен на контакту лесне заравни и лесне терасе висине 99 до 112 метара надморске висине. Асфалтним путем преко Делиблата повезан је с Ковином који је удаљен 20 километара. Преко Долова повезан је са Панчевом. Од површинских токова постоји једино мраморачки поток који припада систему Краљевац - баре. На месту данашњег насеља пронађени су трагови насеља још од најранијих периода. Међутим, поузданијих података нема. Године 1358. у близини данашњег насеља забележен је Беркеш. Ово насеље припадало је крашовској жупанији. После тога је уништено. Тек након три века, тачније 1660. године, помиње се Мраморак. Након протеривања Турака 1717. године имао је 12 домова, а 1761. године означен је као напуштено насеље. Вероватни узроци напуштања насеља били су турски упади и заразне болести. Земљиште је све до 1763. године припадало панчевачком диштрикту,(срез) а након формирања немачко-банатске регименте, 1764. године припојено је Војној граници. Насеље се поново формира 1770. године, када је досељен и мањи број Срба и Немаца. После 1773. године подаци су веома оскудни, што указује на то да је насеље вероватно поново напуштено. Тако, данашње насеље је вероватно новијег датума настало у периоду од 1810. до 1820. године. Према списима Феликс Милекер да су се прве српске породице деселиле после 1810. године из Конака и Наузине, а први Немци око 1820. године. Досељавање Срба и Румуна из Дежана извршено је 1819. године под вођством свештеника Арсенија Петровића, који је сахрањен у Мраморку 1824. године. Према попису из 1827. године укупно је било 2.830 становника од којих 2.517 православних. Насеље је припало панчевачкој регименти чије је седиште било у Белој Цркви да би 1854. године било прикључено делиблатској компанији, када је имало 2.952 становника.[1].

Након формирања Аустроугарске 1867. године број становника се знатно повећао досељавањем Немаца и Румуна. Мраморак је 1872. године предат на управу Угарској која мења име насеља у (мађ. Хомокош). Овај назив је остао све до ослобођења 1918. године када се поново назива ’’’Мраморак’’’ Српска православна црква изграђена је 1859. године, а Румунска црква и парохијски дом изграђени су 1902. године. Прва школа изграђена је 1833. године, а први учитељи били су Андрија Петровић и Харалампије Томић. Повећање броја становника 1869. до 1931. године објашњава се мирнијим периодом који је наступио након развојачења Војне границе. На пораст становника крајем 19. и почетком 20. века утицало је и повећање броја Немаца, који су се стално досељавали. Као и 120 [[србин|Срба] добровољаца који су се овде доселили после Првог светког рата. После Другог светског рата исељавањем Немаца дошло је до колонизације, од новембра 1945. до марта 1946. године досељено је 357 домаћинство домаћинстава из Србије. Највећи број становника насеље је имало 1953. године укупно 5.204 становника.

По попису из 2002. године било је 3.025 становника, највише Срба и Румуна. Мраморак је данас пољопривредно насеље, али је занимљиво да је непосредно пред рат Мраморак имао карактер пољопривредно-занатског насеља са 139 занатских радњи и 25 трговачких радњи. Поред тога постојали су и одређени индустријски објекти, млин, капацитета 14 тона за 24 сата, који је изгорео после рата. Постојале су две црепане, једна циглана и једна воденица. Власници ових објеката били су Немци.

После рата нестале су све трговачке и занатске радње, као и индустријски објекти. У насељу постоји основна школа од 1833. године. У прво време била је четвороразредна, затим шесторазредна, школа а од 1946. године осмогодишња. Нова школска зграда ОШ „Сава Максимовић“ подигнута је 1965. године. Нов Дом културе са библиотеком и читаоницом, биоскопом, просторијама за аматере, кугланом, шах клубом и са просторијама месне заједнице и месне канеларије, подигнут је 1986. године. Активно је Добровољно ватрогасно друштво, Ловачко друштво, Удружење пчелара, Актив жена. Носилац спортских активности су Фудбалски клуб Пролетер, Шах клуб „Весна Марков“ и Коњички клуб „Мраморак“ Носилац културних активности је КУД „Мраморак“.

Становништво[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Мраморак живи 2480 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (38,8 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 1075 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 4939 [2]
1953. 5204
1961. 5113
1971. 4411
1981. 3888
1991. 3597 3387
2002. 3377 3145
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.258 71,79%
Румуни
  
416 13,22%
Роми
  
101 3,21%
Муслимани
  
70 2,22%
Југословени
  
53 1,68%
Мађари
  
51 1,62%
Црногорци
  
19 0,60%
Македонци
  
15 0,47%
Хрвати
  
9 0,28%
Немци
  
7 0,22%
Власи
  
4 0,12%
Бугари
  
4 0,12%
Украјинци
  
3 0,09%
Руси
  
2 0,06%
Словенци
  
1 0,03%
Словаци
  
1 0,03%
непознато
  
35 1,11%


Година Укупно Срби Румуни Роми Југословени Муслимани Мађари Црногорци Остали
1991. 3,597 68.97% 14.67% 3.08% 4.36% 3.28% 1.61% 1.36% 2.67%


Галерија[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde Mramorak(1888.) )
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

Коришћена Литература

  • Извор: Монографија Подунавске Области 1812-1927, саставио и написао Др. Владимир Марган „Напредак Пачево“ (1929.)
  • Mramorak, Gemeinde an der Banater Sandwüste. (1978. )
  • Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde Mramorak(1888.)
  • Летопис сеоски обичаји M Марина:,, Летопис, Беч (1999)
  • Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Мраморку настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани:
  • Препоручена Литература: [1] [2]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]