Мишићево
| Мишићево |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Севернобачки |
| Општина | Суботица |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  377 |
| Густина становништва | 68* ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°59′17″N 19°29′03″E / 45.988°N 19.484166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 137 m |
| Површина | 133,7* km² |
 Мишићево
Мишићево (Srbije)
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 24211 |
| Позивни број | 024 |
| Регистарска ознака | SU |
Координате: 45° 59′ 17" СГШ, 19° 29′ 03" ИГД
Мишићево је насеље у Србији у општини Суботица у Севернобачком округу, које је настало између два светска рата на путу Сомбор-Суботица 6 км источно од Бајмока.[1]
Sadržaj/Садржај
Историја[uredi - уреди | uredi izvor]
Село је настало 1925. године и добило је име по Живојину Мишићу, команданту српске војске на солунском фронту. Ратна страдања су погодила становништво овога села и њих су мађарске окупационе власти почетком Другог светског рата интернирале у концентрационе логоре. На њихово место насељени су Чанго Мађари из Буковине. Пред крај рата они су се повукли у западне делове Мађарске, преживели колонисти су се вратили, а уз њих и нови аграрни интересенти из даље и ближе околине. Седамдесетих година двадесетога века ово насеље добило је статус самосталог административног насеља. После рата у њему је живело 601 особа (1948).
Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]
Према попису из 2002. било је 446 становника (према попису из 1991. било је 509 становника).
У насељу Мишићево живи 359 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,8 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 208 | 46,63% | ||
| Буњевци | 150 | 33,63% | ||
| Хрвати | 35 | 7,84% | ||
| Мађари | 18 | 4,03% | ||
| Југословени | 15 | 3,36% | ||
| Црногорци | 1 | 0,22% | ||
| Муслимани | 1 | 0,22% | ||
| непознато | 1 | 0,22% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 3 | 2 | ||
| 75-79 | 7 | 13 | ||
| 70-74 | 13 | 25 | ||
| 65-69 | 12 | 17 | ||
| 60-64 | 15 | 16 | ||
| 55-59 | 9 | 9 | ||
| 50-54 | 14 | 16 | ||
| 45-49 | 21 | 17 | ||
| 40-44 | 19 | 14 | ||
| 35-39 | 12 | 18 | ||
| 30-34 | 10 | 14 | ||
| 25-29 | 14 | 15 | ||
| 20-24 | 18 | 10 | ||
| 15-19 | 16 | 8 | ||
| 10-14 | 11 | 12 | ||
| 5-9 | 8 | 13 | ||
| 0-4 | 15 | 10 | ||
| просек | 39.8 | 44.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 183 | 56 | 116 | 7 | 4 | - |
| Женски | 194 | 26 | 118 | 41 | 9 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 98 | 47 | - | - | 25 | 1 | 3 | 7 | - | 4 |
| Женски | 69 | 27 | - | - | 23 | - | - | 8 | 1 | 2 |
| Оба | 167 | 74 | - | - | 48 | 1 | 3 | 15 | 1 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 3 | 4 | 1 | 2 | - | - | - | |
| Женски | - | - | 1 | 4 | 3 | - | - | - | - | |
| Оба | - | 1 | 4 | 8 | 4 | 2 | - | - | - |
Напомене[uredi - уреди | uredi izvor]
→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бајмок, на којој се налазе два насеља, Бајмок и Мишићево.
Референце[uredi - уреди | uredi izvor]
- ↑ Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке: Географске карактеристике, Нови Сад: Матица српска, 2007; стр. 279
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
|
||||||||||
|
||||||
