Михајловац (Смедерево)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Михајловац (razvrstavanje).
Михајловац

Црква Светог Илије
Црква Светог Илије

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Град Смедерево
Становништво
Становништво (2011) 2656
Положај
Координате 44°32′23″N 20°58′13″E / 44.539666°N 20.970333°E / 44.539666; 20.970333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 99 m
Михајловац is located in Srbije
Михајловац
Михајловац
Михајловац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 11312
Позивни број 026
Регистарска ознака SD


Координате: 44° 32′ 23" СГШ, 20° 58′ 13" ИГД

Михајловац је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. у насељу је било 2656 становника (према попису из 2002. било је 3093 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Место Михаловац лежи јужно од Смедерева. Судећи по многим траговима из прошлости, може се рећи да је Михаловац старо насеље. Јужно од села, у Доброници, где су сада њиве и утрина, налази се Селиште. У селишту су се ископавали кућни темељи, сребрни и бакарни новци, комади од лонаца и црепуља и т. д.

Северноисточно од Добронице је место Варошево, а југозападно од села је селиште Јаблоновац, где се исто тако налазили комади од цигаља и лонаца, новац и др. Источно од села је Кучиште где такође било остатака из ранијих времена. Ништа детаљније не зна о овим местима и предање о њима није очувано. Предање зна само толоко да су се Недељковићи из Јабланица населили у Михаловац као и да је Станоје Главаш долази у Јаблановац и од сељака узимао стоку. О Кучишту се зна толико да су се из њега неке породице населиле у Михаловац.

До 1859. године ово насеље звало се Коњска, по реци, и под тим именом се помиње у арачким списковима. Подаци из арачких спискова село је имало 1818. године 60, а 1822. г. 66 кућа. Године 1846. године село је имало 72 куће, а по попису из 1921. године у село је било 554 куће са 2976 становника.

Предање на каже да се село најпре звало Таринац, па касније је прозвато Коњска. О имену Коњска прича се да је овако постало: Једном, када су овуда пролазили царски коњи и камиле из Цариграда, наиђу на речицу, која је била близу села, и коњи се подаве а камиле испливају. Због тога веле, цар нареди, да се речица прозове Коњском, па је по њој и село добило име.

Школа у Михајловцу основана је 1854/55. године. Прву школску зграду сазидао је и свом селу завештао угледни имућни Михајловчанин Петар Радовановић Брдар 1869. године, као и цркву. Ова зграда и данас постоји и мештани је користе као Дом културе. Његови потомци су породица Милетић, на челу са др Жарком.

Плоча на Дому културе, некадашњој школи

За најстарију породицу сматрају се Недељковићи, за које се прича да су дошли из Јаблоновца и да су се населили у средини села. За њима по старини долазе: Лукићи (Ђорђевићи, Црњаци) који су дошли из Кућишта, затим Ракићи (Ђулајићи, Јовановићи) који су дошли такође из Кућишта. Старе породице и Канићи (Јовановићи, Јоргићи) старином од Сјенице (подаци су из периода 1818—1925).[1][2]

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Михајловац живи 2168 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,3 година (42,2 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 830 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 3795 [3]
1953. 4035
1961. 4023
1971. 3766
1981. 3736
1991. 3570 3282
2002. 3463 3093
2011. 2656
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
3.005 97,15%
Хрвати
  
5 0,16%
Роми
  
3 0,09%
Словенци
  
2 0,06%
Муслимани
  
2 0,06%
Црногорци
  
1 0,03%
Румуни
  
1 0,03%
Македонци
  
1 0,03%
непознато
  
69 2,23%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Коришћена Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
  • Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]