Мирољуб Тодоровић

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Miroljub Todorović
Biografske informacije
Rođenje(1940-03-05)5. 3. 1940.
Skoplje, Kraljevina Jugoslavija
EtnicitetSrbin
Obrazovanje
Zanimanjepjesnik, esejista, romanopisac
Opus
Jeziksrpski
Web-stranica
http://www.miroljubtodorovic.com/

Мирољуб Тодоровић (1940), оснивач и теоретичар српског (југословенског) неоавангардног стваралачког покрета сигнализма.

Биографија[uredi | uredi kod]

Рођен је 5. марта 1940. године у Скопљу. Ратне године провео је као избеглица са мајком, учитељицом, и сестром у местима око Велике Мораве где је завршио осмогодишњу школу. Године 1954. са породицом прелази у Ниш где завршава гимназију.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1963. године. Једно време студирао је на трећем степену истог факултета Међународно јавно право. Као члан редакције студентског листа за културу "Видици" учествује у студентској побуни 1968. Тада је његова песма "Корачница црвеног универзитета" умножена у више хиљада примерака и акламацијом на студентском збору у згради Филозофског факултета прихваћена као химна Београдског универзитета.

Године 1969. оснива неоавангардни књижевно-уметнички покрет сигнализам, а следеће године покреће Интернационалну ревију Сигнал.

Радио је као новинар, професор у средњој школи, секретар редакције, уредник часописа и као саветник за међурепубличку и међународну културну сарадњу у Министарству културе Републике Србије. Године 1982. одлази у пензију и у потпуности се посвећује књижевном и уметничком раду.

Поезија, есеји и интермедијални радови Мирољуба Тодоровића објављивани су на више језика у антологијама, зборницима, каталозима, листовима и часописима у Европи, Северној и Јужној Америци, Аустралији, Јужној Кореји и Јапану.

Као уметник, имао је дванаест самосталних изложби и излагао је на преко шест стотина колективних међународних изложби цртежа, колажа, визуелне поезије, мејл-арта и концептуалне уметности.

Награде: "Павле Марковић Адамов" 1995. године за поетски опус и животно дело; "Оскар Давичо" за најбољу књигу објављену у 1998. години (Звездана мистрија); "Тодор Манојловић" 1999. године за модерни уметнички сензибилитет, "Вукова награда" 2005. године, за изузетан допринос развоју културе у Србији и на свесрпском културном простору, награда Вукове задужбине 2007. за уметност за збирку поезије Плави ветар, награда "Златно слово" 2008. за књигу Шатро приче у издању Српске књижевне задруге као најбоље књиге кратке прозе објављене у 2007. години, као и "Златни беочуг" Културно-просветне заједнице Београда, за трајни допринос култури града, 2011. године итд.[1].

Заступљен је у Биографском лексикону Срби који су обележили XX век (пет стотина личности), Serbs who marked the 20th Century (five hundred persons), Београд, 2006.

О раду Мирољуба Тодоровића и сигнализму, који је основао, одбрањене су три докторске дисертације (Јагјелонски Универзитет у Кракову, Пољска, 1980; др Јулијан Корнхаузер; Филолошки факултет у Београду, 1991; др Живан Живковић; Филозофски факултет у Косовској Митровици, 2002; др Миливоје Павловић) и објављено двадесетак монографских публикација.

Објављени радови[uredi | uredi kod]

Књиге поезије[uredi | uredi kod]

  • Планета (1965)
  • Сигнал (1970)
  • Kyberno (1970)
  • Путовање у Звездалију (1971)
  • Свиња је одличан пливач (1971)
  • Степениште (1971)
  • Поклон-пакет (1972)
  • Наравно млеко пламен пчела (1972)
  • Тридесет сигналистичких песама (1973),
  • Гејак гланца гуљарке (1974),
  • Телезур за тракање (1977),
  • Инсект на слепоочници (1978),
  • Алгол (1980), Textum (1981),
  • Чорба од мозга (1982),
  • Гејак гланца гуљарке (друго проширено издање, 1983),
  • Chinese erotism (1983),
  • Нокаут (1984),
  • Дан на девичњаку (1985),
  • Заћутим језа језик језгро (1986),
  • Поново узјахујем Росинанта (1987),
  • Белоушка попије кишницу (1988),
  • Soupe de cervau dans l Europe de l Est (1988),
  • Видов дан (1989),
  • Радосно рже Рзав (1990),
  • Трн му црвен и црн (1991),
  • Амбасадорска кибла (1991),
  • Сремски ћевап (1991),
  • Дишем. Говорим (1992),
  • Румен гуштер кишу претрчава (1994),
  • Стриптиз (1994),
  • Девичанска Византија (1994),
  • Гласна гаталинка (1994),
  • Испљувак олује (1995),
  • У цара Тројана козје уши (1995),
  • Планета (заједно са поемом Путовање у Звездалију друго проширено издање, 1995),
  • Смрдибуба (1997),
  • Звездана мистрија (1998)
  • Електрична столица (1998),
  • Рецепт за запаљење јетре (1999),
  • Азурни сан (2000),
  • Пуцањ у говно (2001),
  • Гори говор (2002),
  • Фонети и друге песме (2005),
  • Паралелни светови (2006),
  • Плави ветар (2006),
  • Рана, реч и песма (2007, са Дејаном Богојевићем),
  • Златно руно (2007).
  • Љубавник непогоде (2009).
  • Свиња је одличан пливач и друге песме (2009).

Књиге прозе[uredi | uredi kod]

  • Тек што сам отворила пошту (епистоларни роман, 2000)
  • Дошетало ми у уво (шатро приче, 2005)
  • Дневник 1982. (2006)
  • Прозор (снови, 2006)
  • Шатро приче (2007)
  • Лај ми на ђон, Интернет издање, 2007
  • Шокинг-блу (шатро роман, 2007)
  • Киснем у кокошињцу (шатро жваке, 2008)
  • Боли ме блајбингер (2009)
  • Торба од врбовог прућа (кратке приче, 2010)
  • Дневник сигнализма 1978-1983 (2012)
  • Дневник 1985 (2012)
  • Апеирон (Интернет издање 2013)

Књиге есеја и полемика[uredi | uredi kod]

  • Signalism (на енглеском,1973)
  • Сигнализам (1979)
  • Штеп за шуминдере (1984)
  • Певци са Бајлон-сквера (1986)
  • Дневник авангарде (1990)
  • Ослобођени језик (1992)
  • Игра и имагинација (1993)
  • Хаос и Космос (1994)
  • Ка извору ствари (1995)
  • Планетарна култура (1995)
  • Жеђ граматологије (1996)
  • Signalism Yugoslav Creative Movement (на енглеском,1998)
  • Miscelaneae (2000)
  • Поетика сигнализма (2003)
  • Токови неоавангарде (2004)
  • Језик и неизрециво (2011)
  • Време неоавангарде (2012)
  • Стварност и утопија (2013)
  • Простори сигнализма (2014)
  • Nemo propheta in patria (2014)

Књиге за децу[uredi | uredi kod]

  • Миш у обданишту (2001)
  • Блесомер (2003).

Bookworks (књиге уметника)[uredi | uredi kod]

  • Фортран (1972)
  • Approaches (1973)
  • Сигнал-Арт (1980)
  • Златибор (1990)
  • Шумски мед (1992).

Антологије[uredi | uredi kod]

  • Сигналистичка поезија (1971)
  • Конкретна, визуелна и сигналистичка поезија (1975)
  • Mail Art - Mail Poetry (1980).

Извори[uredi | uredi kod]

  1. Попадић, А. „Енциклопедија културе“, Вечерње новости, 12. 4. 2012.

Спољашње везе[uredi | uredi kod]