Мачкат

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Мачкат

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Златиборски
Општина Чајетина
Становништво
Становништво (2011) 806
Положај
Координате 43°47′18″N 19°46′32″E / 43.788333°N 19.775666°E / 43.788333; 19.775666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 750 m
Мачкат na karti Srbije
Мачкат
Мачкат
Мачкат na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 31312
Позивни број 031
Регистарска ознака UE


Координате: 43° 47′ 18" СГШ, 19° 46′ 32" ИГД

Мачкат је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 806 становника (према попису из 1991. било је 658 становника).

Строго географски гледано, Мачкат не припада самом масиву Златибора, већ се налази на његовим сјевероисточним обронцима, на прелазу ка ужичкој котлини. Ипак, ако је судећи по историји Златибора и Мачката и традицији и култури Мачкаћана, Мачкат се увијек убраја у златиборска села.

Данас је Мачкат дио општине Чајетине, која је главна административна јединица Златибора, сукцесор некадашњег Златиборског среза. Ипак, Мачкат није био дио Златиборског среза, већ Ужичког, управо због свог географског положаја у односу на сам Златибор.

Мачкат је надалеко познат по месним прерађевинама, од којих су најпознатије златиборска пршута (понегдје звана ужичка пршута) и свињско и јагњеће печење. У Мачкату се одржава традиционална Пршутијада.

У Мачкату се налазе једна од најстаријих цркава и једна од најстаријих школа на Златибору.

Најутицајнија мачкаћанска породица су Шопаловићи.

Мачкаћанској области поред Мачката припадају и насељена мјеста Крива Река и Бела Земља.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Мачкат живи 616 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,0 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,82.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 705 [1]
1953. 737
1961. 649
1971. 635
1981. 607
1991. 658 636
2002. 822 806
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
801 99,37%
Македонци
  
1 0,12%
непознато
  
0 0,0%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]