Лугавчина
| Лугавчина | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 3078 |
| Положај | |
| Координате | 44°31′05″N 21°04′04″E / 44.518°N 21.067666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 74 m |
  Лугавчина Лугавчина (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11321 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 31′ 05" СГШ, 21° 04′ 04" ИГД
Лугавчина је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 3078 становника (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 3384 становника). Лугавчина се налази у долинама река Велике Мораве и Језаве.
Историја[uredi | uredi kod]
Лугавчина се налази јужно од Смедерева. Не зна се када је ово насеље основано, али може се трдити да је старијег датума. На карти из доба аустријске владавине (1718—1739) унето је насеље, источно од данашње Лугавчине, место Bisak. Данас ту нема кућа, насеља је нестало, али и сада у лугавачком атару постоји место са њивама и ливадама које се зове Бисаг. Предање овако говори о постанку Лугавчине: село је засновано у Селишту, јужније од места где се од Цариградског друма одваја пут за село и где је сеоско гробље. Ту су се најпре населили Јосићи, за њима Дабићи, па Ерћићи и Седларци и још неке породице. Како су били на друму, да их Турци не би узнемиравли, преместе се и склоне, поред Језаве, где су и остали све док није минула опасност од Турака. Касније се село све више развијало и ширило према Цариградском друму. По луговима, веле, да је село добило име. Доводећи у везу предање са податком који имамо из првих десетина 18. века, види се да има везе између Бисака и данашње Лугавчине.
У арачким списковима из првих десетина 18. године имало 72, а 1822. 74 куће. Године 1846. у Лугавчини је било 123 куће, а по попису из 1921. село је имало 624 куће са 3147 становника. Најстарије су породице у селу: Јосићи, који не знају од куда су са старином, Дабићи, чији су чукундедови, Дамњан и Дмитар, дошли од Косова, Еврићи (данас под разним презименима) чији је прадед Петар Ера дошао из Мрчајевца (љубички срез) и седларци старином из Седлара. Ове породице живеле у Селишту и за време Турака су се склониле у лугове поред Јазаве. (подаци датирају од 1718-1925. г).[1][2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Лугавчина живи 2463 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (40,6 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 968 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 3.342 | 98,75% | ||
| Хрвати | 5 | 0,14% | ||
| Роми | 5 | 0,14% | ||
| Румуни | 3 | 0,08% | ||
| Македонци | 3 | 0,08% | ||
| Руси | 1 | 0,02% | ||
| Југословени | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 12 | 0,35% | ||
| м | ж | |||
| ? | 17 | 21 | ||
| 80+ | 34 | 45 | ||
| 75-79 | 48 | 69 | ||
| 70-74 | 91 | 123 | ||
| 65-69 | 114 | 132 | ||
| 60-64 | 73 | 100 | ||
| 55-59 | 86 | 71 | ||
| 50-54 | 129 | 126 | ||
| 45-49 | 132 | 122 | ||
| 40-44 | 128 | 111 | ||
| 35-39 | 97 | 98 | ||
| 30-34 | 104 | 90 | ||
| 25-29 | 104 | 95 | ||
| 20-24 | 114 | 96 | ||
| 15-19 | 108 | 116 | ||
| 10-14 | 114 | 99 | ||
| 5-9 | 108 | 104 | ||
| 0-4 | 73 | 92 | ||
| просек | 39.6 | 41.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1379 | 374 | 886 | 83 | 36 | - |
| Женски | 1415 | 218 | 895 | 267 | 34 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 760 | 312 | - | 1 | 238 | - | 53 | 30 | 11 | 23 |
| Женски | 400 | 224 | - | - | 54 | 1 | 1 | 36 | 5 | 5 |
| Оба | 1160 | 536 | - | 1 | 292 | 1 | 54 | 66 | 16 | 28 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 8 | 10 | 13 | 15 | 5 | - | - | 40 | |
| Женски | 2 | 10 | 6 | 23 | 25 | 4 | - | - | 4 | |
| Оба | 3 | 18 | 16 | 36 | 40 | 9 | - | - | 44 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Насеља“ књ.II(Риста Николић:околина Београда
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература[uredi | uredi kod]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).
Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
