Ломница (Деспотовац)
- За остале употребе, погледајте Ломница (разврставање).
Ломница | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Поморавски |
Општина | Деспотовац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 997 |
Положај | |
Координате | 44°08′13″N 21°28′17″E / 44.137°N 21.4715°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 528 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 035 |
Регистарска ознака | DE |
Координате: 44° 08′ 13" СГШ, 21° 28′ 17" ИГД
Ломница је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 997 становника. Смештено је око 10 km од Деспотовца и око 7 km од манастира Манасије.
Ломница је површински највеће село а по становништву треће село у општини.
Порекло становништва[uredi | uredi kod]
Подаци датирају из 1930. године)[1]
Преци данашњег становништва махом су досењени са Косова, за време прве и друге Велике сеобе Срба.
Породице пореклом са Косова су:
- Цурићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), са Илићима из Буковца су један род.
- Дзољићи (35 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), имају заједничко порекло са Цурићима и Илићима.
- Миланчевићи, Миливојевићи, Динићи (40 к., Св. Стеван), сматра се да су се они први доселили у Ломници.
- Протићи (15 к., Св. Стеван). Старином су Миланчевићи, неки им стари био прота, те су отуда и презиме променили. Има их и у Деспотовцу и по другим местима Србије.
- Табачићи (10 к., Благовести), тако су прозвани по неком претку који је имао табачку радњу.
- Стевановићи (10 к., Митровдан), доселили се око 1690. године.
Остали досељеници из других крајева су:
- Станојевићи, Ранисављевићи (15 к., Св. Арханђел), дошли из врањске околине.
- Петровићи (5 к., Св. Варвара) и Ћирковићи (15 к., Св. Никола), дошли из Тимочке Крајине.
- Миладиновићи (5 к., Св. Арханђел), не зна се одакле су.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Ломница живи 845 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,7 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 298 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.030 | 99,70% | ||
Хрвати | 1 | 0,09% | ||
Македонци | 1 | 0,09% | ||
непознато | 1 | 0,09% |
м | ж | |||
? | 7 | 6 | ||
80+ | 11 | 12 | ||
75-79 | 15 | 18 | ||
70-74 | 23 | 37 | ||
65-69 | 42 | 55 | ||
60-64 | 40 | 48 | ||
55-59 | 36 | 31 | ||
50-54 | 38 | 29 | ||
45-49 | 31 | 36 | ||
40-44 | 40 | 34 | ||
35-39 | 30 | 23 | ||
30-34 | 29 | 21 | ||
25-29 | 40 | 27 | ||
20-24 | 32 | 33 | ||
15-19 | 20 | 27 | ||
10-14 | 24 | 29 | ||
5-9 | 28 | 20 | ||
0-4 | 27 | 34 | ||
просек | 41.7 | 43.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 434 | 79 | 303 | 35 | 16 | 1 |
Женски | 437 | 35 | 313 | 78 | 11 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 218 | 130 | - | 54 | 6 | 1 | 7 | 4 | 3 | 4 |
Женски | 120 | 114 | - | - | 3 | - | - | 2 | - | - |
Оба | 338 | 244 | - | 54 | 9 | 1 | 7 | 6 | 3 | 4 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 3 | 1 | 1 | 4 | - | - | - | |
Женски | - | - | - | 1 | - | - | - | - | - | |
Оба | - | - | 3 | 2 | 1 | 4 | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Насеља. књ.26 (др. Станоје Мијатовић: Ресава
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9