Ломница (Деспотовац)

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
За остале употребе, погледајте Ломница (разврставање).
Ломница

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Поморавски
Општина Деспотовац
Становништво
Становништво (2011) Decrease 997
Положај
Координате 44°08′13″N 21°28′17″E / 44.137°N 21.4715°E / 44.137; 21.4715
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 528 m
Ломница na mapi Srbije
Ломница
Ломница
Ломница (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 035
Регистарска ознака DE


Координате: 44° 08′ 13" СГШ, 21° 28′ 17" ИГД
Ломница је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 997 становника. Смештено је око 10 km од Деспотовца и око 7 km од манастира Манасије.

Ломница је површински највеће село а по становништву треће село у општини.

Порекло становништва[uredi | uredi kod]

Подаци датирају из 1930. године)[1]

Преци данашњег становништва махом су досењени са Косова, за време прве и друге Велике сеобе Срба.

Породице пореклом са Косова су:

  • Цурићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), са Илићима из Буковца су један род.
  • Дзољићи (35 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), имају заједничко порекло са Цурићима и Илићима.
  • Миланчевићи, Миливојевићи, Динићи (40 к., Св. Стеван), сматра се да су се они први доселили у Ломници.
  • Протићи (15 к., Св. Стеван). Старином су Миланчевићи, неки им стари био прота, те су отуда и презиме променили. Има их и у Деспотовцу и по другим местима Србије.
  • Табачићи (10 к., Благовести), тако су прозвани по неком претку који је имао табачку радњу.
  • Стевановићи (10 к., Митровдан), доселили се око 1690. године.

Остали досељеници из других крајева су:

  • Станојевићи, Ранисављевићи (15 к., Св. Арханђел), дошли из врањске околине.
  • Петровићи (5 к., Св. Варвара) и Ћирковићи (15 к., Св. Никола), дошли из Тимочке Крајине.
  • Миладиновићи (5 к., Св. Арханђел), не зна се одакле су.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Ломница живи 845 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,7 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 298 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1498 [2]
1953. 1632
1961. 1596
1971. 1674
1981. 1631
1991. 1478 1227
2002. 1447 1033
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.030 99,70%
Хрвати
  
1 0,09%
Македонци
  
1 0,09%
непознато
  
1 0,09%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Насеља. књ.26 (др. Станоје Мијатовић: Ресава
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]