Ландол, Смедерево

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ландол

ОШ „Илија Милосављевић Коларац”
ОШ „Илија Милосављевић Коларац”

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Подунавски
Град Смедерево
Становништво
Становништво (2011) 1141
Положај
Координате 44°36′01″N 20°53′07″E / 44.600166°N 20.885333°E / 44.600166; 20.885333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 147 m
Ландол na karti Srbije
Ландол
Ландол
Ландол na karti Srbije
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака SD


Координате: 44° 36′ 01" СГШ, 20° 53′ 07" ИГД

Ландол је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. у Ландолу је било 1141 становника (према попису из 2002. било је 1068 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Село са налази северно од Колара на пиносавској површи, коју пресеца поток. Има трагова на основи којих се може претпоставити да је Ландол старије насеље. Северно од данашњег села је Селиште где је по предању, раније било ово село. У близини је и Црквено Брдо за које се мисли да је ту некада постојала црква. Не може се тачно утврдити када је Ландол основан. Предање говори да је село засновано за време Турака, да је првобитно било у Селишту, одакле је после одласка Турака премештено на данашње место. Писане трагове о Ландолу имамо из првих десетина 19. века. У арачким списковима из тога доба помиње се Ландол који је имао 1818. године 30 кућа, а 1822. 32 куће. Године 1846. Ландол је имао 51 кућу, а по попису из 1921. имао је 182 куће са 994 становника
Предање вели да су на месту данашњег Ландола била ланишта и дуваништа коларских Турака и да су они првих неколико породица ту населили.

Претпостављали смо да је Ландол старије насеље, али за то нисмо имали правих доказа. Западно од данашњег села, на неких око 600 метара од села, пролази траса старом цариградског друма, која је сада асфалтирана. На неких 300 метара од друма, према западу, задњих неколико година, поред римског, нашло се доста археолошког материјала из средњег века. Нађен је новац кнеза Лазара, деспота Стефана Лазаревића. Нађено је доста накита и прстења од XII - XV века. Нађене су и наушнице из тог периода, привесци, дугмад и доста кукица за опанке. Пронађено је доста пољопривредних алатки. На основу археолошког материјала са сигурношћу можемо тврдити да је то локалитет средњевековног Ландола. Најстарији су досељеници Дабровићи (данас са разним презименима) чији се предак Витор доселио из Арнаутпоповца (млавски пожаревачки). Дошао је, веле, најпре у Коларе, одакле га Турци пошаљу овамо на своја ланишта, где се населили и подигне колибу. За њим су дошли Петројевићи, Јеремићи, Јеремићи-Вукашиновићи, старином из Херзеговине. Из Херцеговине су дошли у Брусницу (таковски руднички), одакле су, пошто су бобили неке Турке, морали бежати. Склонили су се најпре у Умчаре, затим у Коларе. Али како су их Турци, чије су рођаке побили, гонили и по слави хтели пронаћи, то они по свету коларских Турака промене славу и оду на њихова ланишта. Остале су породице дошле доцније и то од Видина, Вучитрна и Битоља, Затим из околних села села, па из околине Ниша, од Тетова итд.

До 1860. село није имало школу, већ су деца ишла у Коларе. Године 1890. школа је смештена у зграду општинске суднице, која је служила до 1923. када је подигнута нова школа. Село није имало своју цркву, црква у Коларима била је заједничка. Године 1902. основана је Земљорадничка Кредитна Задруга. .(подаци датирају од 1718-1925. г)[1] [2]

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Ландол живи 957 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (43,5 код мушкараца и 46,6 код жена). У насељу има 374 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1163 [3]
1953. 1224
1961. 1185
1971. 972
1981. 1006
1991. 954 919
2002. 1103 1068
2011. 1141
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.041 97,47%
Црногорци
  
16 1,49%
Македонци
  
2 0,18%
Бугари
  
2 0,18%
Хрвати
  
1 0,09%
Руси
  
1 0,09%
Албанци
  
1 0,09%
Југословени
  
1 0,09%
непознато
  
2 0,18%


Атар села Ландол наслања се на побрђа која су погодна за гајење винограда и воћа. Равнице су поред бившег Цариградског друма и у долини реке Раље. У средини села, поред ландолског потока, на неколико метара дубине има угља. Пре Другог светског рата угаљ је вађен на имању Петра Стојадиновића и Ђорђа Пантића.

Хидрографија[uredi - уреди | uredi izvor]

На западној страни сеоског атара, упоредо са аутопутем, тече река Раља, која атар села Ландола дели од атара села Биновца. У новије време река Раља је каналисана, а на многим местима исправљена, тако да више не кривуда. Река раља извире код села Парцана (Космај) и улива се у реку Језаву, између села Враново и Радинца у смедеревској општини. У реку Раљу улива се Ландолски поток, који одводи воду свих осталих потока у селу као што су: Давидолски поток, Лештарски поток и Рибник. До пре неколико година у атару Раље постојала је и речица Млака, која се уливала у старо корито реке Раље, али када је пре неколико година ископан канал за одвођење подземних вода и реке Раље регулисане, Млака је пресушила.

Биљни и животињски свет[uredi - уреди | uredi izvor]

Подручје села Ландол периодично је мењало облике вегетације. За време Римљана и српске средњовековне државе, било је релативно доста обрадивог земљишта, док је за време турске владавине било доста запуштеног земљишта. Цариградским друмом пролазили су многи путници и ове крајеве описали као ретко насељене. У атару села Ландола и данас има доста животињског света, највише зечева, срна, лисица и јазаваца. Има доста и птица. Најбројнији су врапци, птице певачице, али има и доста врана, гаврана, сврака, гугутки, нешто мало грлица, те дивљих голубова, јаребица и фазана.

Споменици[uredi - уреди | uredi izvor]

Године 1983.подигнут је у сеоској порти, која је претворена у парк, Споменик изгинулим Ландолцима у два светска рата, са њиховим иманима. Порта, заједно са зградом месне канцеларије, ограђена је гвозденом оградом и засађена зимзеленим дрвећем. Дуд одакле су пре Другог светског рата ношене литије није посечен. Од 1993.године, на дан 22.маја, тзв.св.Николу, поново се носе литије, јер је то сеоска слава.

Општинско земљиште[uredi - уреди | uredi izvor]

Некада је било доста сеоског земљишта, данас постоје мање површине. Деонице, које су биле власништво Коларског спахије почетком двадесетог века, раздељене су становницима села, а једна парцела дата је школи, Нешто сеоског земљишта има у Давидолу и на Лештару код Ћуприје.

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница)и из „Летописа“ општине села Ландола Бр.322.
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Коришћена Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).
  • Летопис период 1812 – 2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]